pregleda
Sinclair / ZX Spectrum / ZX kaseta, Retko !!!
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 3 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14552
Vrsta: Ostalo
EAN/UPC: Db
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Backgammon
1983. god.
ZX Spectrum je računar koji je napravila firma Sinclair Research Ltd. u Ujedinjenom Kraljevstvu 1982. godine. Prvi naziv je glasio ZX82, međutim kasnije mu je ime promenjeno u ZX Spectrum, što se odnosilo na njegove sposobnosti prikazivanja boja na ekranu, za razliku od njegovog prethodnika, ZX81.
ZX Spectrum je prvi komercijalni računar za kućnu upotrebu na britanskom tržištu, kao što je to bio Commodore 64 na američkom tržištu, i uopšte mu je predstavljao glavnog konkurenta na tržištu računara osamdesetih.
Hardver
Prvi model matične ploče za Spectrum
Spektrumov hardver je dizajnirao Ričard Altvaser iz kompanije Sinclair research. Za spoljašnji izgled je bio zadužen dizajner Rik Dikinson. Pokretao ga je procesor Zilog Z80 brzine 3.5 Mhz. Prvi model je pravljen u dve verzije, sa 16 ili 48 kb RAM memorije. Obe su imale po 16 kb ROM memorije.
Spektrum je imao video izlaz preko koga se povezivao sa standardnim televizorom. Tekst se prikazivao u 32 vrste i 24 reda. Korišćen je Spektrumov skup znakova, a postojala je i mogućnost za izbor do 8 boja teksta, kao i za odabir posvetljavanja teksta u dva nivoa. Rezolucija ekrana je bila 256h192 piksela. Spektrum je imao poseban način rada sa bojama. On je, da bi sačuvao memoriju, boje čuvao odvojeno od mreže piksela - svaki deo ekrana veličine 8h8 piksela imao je jedinstveno određenu boje ispisa i pozadine (16 za jedno, 16 za drugo, što se smeštalo u jedan bajt), što se nazivalo „atributom“. Međutim, ovo nije predstavljalo najsrećnije rešenje, jer je dolazilo do jakog mešanja boja, naročito u video-igrama.
Spektrumov zvuk se reprodukovao preko ugrađenog zvučnika, koji je imao jedan kanal sa deset oktava i tonova (iz bejzika). Zapravo, elektronika koja je pokretala zvučnik je mogla da odašilje samo pravougaone zvučne signale, a zvučnik je imao izvesnu inerciju, što je kasnije korišćeno i za dobijanje semplovanih zvukova. Računar je imao i mogućnost povezivanja sa kasetofonom i posebnim uređajem zvanim „mikrodrajv“ radi čuvanja podataka na običnim audio-kasetama (odnosno posebnim kaseticama za mikrodrajv).
Operativni sistem je napisao Stiv Vikers koji je radio za firmu Nine Tiles Ltd, koja je razvila posebnu verziju programskog jezika bejzik za Spektrum. Tastatura je imala predefinisane komande za programiranje, pa tako npr. kad se pritisne taster G, na ekranu se ispiše komanda GO TO. Gumena tastatura nije bila popularna među korisnicima, pa su napredniji korisnici kupovali tzv. „profesionalne“ tastature koje su pravili drugi proizvođači. U SFRJ su takve tastature pravile dve firme, što dovoljno govori o popularnosti tog računara. Kasnije je, sa pojavom Spektruma plus, guma izašla iz upotrebe, ali je ispod plastičnih tastera i dalje bila kontaktna folija, koja je zapravo i zadavala probleme u radu.
Na tržište je pušteno nekoliko modela Spektrum računara:
ZX Spectrum 16k
ZX Spectrum 48k
ZX Spectrum+
ZX Spectrum 128
ZX Spectrum+2 Amstrad
ZX Spectrum +3
ZX Spectrum +2A
Klonovi
Pored zvaničnih modela, na tržištu su se pojavile mnoge kopije sa sličnim dizajnom kao Spektrum. Firma Sinclair research je ovlastila američku korporaciju Timex da proizvodi Spektrum računare pod svojim imenom. Timex je na tržište izbacio poboljšanu verziju Spektruma koja je nosila ime Timex Sinclair 2068. Ova mašina i njen softver nije bila potpuno kompatibilna sa originalnim Spektrumom. Međutim neka od ovih poboljšanja je firma Sinclair prihvatila za svoje nove projekte. Projekat Pandora je zamišljen kao prenosna varijanta Spektruma. On je trebalo da ima visoku ekransku rezoluciju kao i model Timex Sinclair 2068. Pandora je trebalo da ima ravan ekran i uređaj diska. Ovaj prenosni računar je trebalo da bude Spektrumov model predviđen za poslovnu upotrebu, ali je Alan Šugar kupio deo kompanije koji se bavio izradom novih modela, i ubrzo odbacio ceo projekat kao neisplativ.
Napravljene su i mnoge nezvanične kopije Spektruma, naročito u držvama tadašnjeg istočnog bloka i Južne Amerike. Model Microdigital TK 90X je bio vrlo rasprostranjen u Brazilu i Argentini. U Rusiji su kopije Spektruma sastavljali razni amateri i prodavali ih preko oglasa ili na ulici. Napravljeno je oko 50 ovakvih nezvaničnih kopija samo u Rusiji. Neke od njih se još uvek proizvode, kao na primer ATM Turbo i Sprinter.
U Indiji je 1986. firma Decibells Electronics na tržište pustila licenciranu verziju Spektruma, koja je nosila naziv db Spectrum+, i do 1990. je prodato oko stotinak hiljada.
Periferijski uređaji
ZX Интерфејс 1
ZX Микродрајв
ZX Interfejs 2
Kempston džojstik Interfejs
Nekoliko periferijskih uređaja za Spektrum je napravljeno već na početku od strane samog Sinklera. Štampač je već bio dostupan, kao i još neki dodaci koji su se ticali kompatibilnosti sa drugim modelima. Uređaj ZX Interface 1 je donosio razne dodatke: 8 KB dodatne ROM memorije, RS 232 serijski port, LAN interfejs, i mogućnost priključivanja do osam mikrodrajvova. Mikrodrajvovi su služili kao dodatne memorijske jedinice, a kao medijum su koristili kasete sa trakom. Bili su prilično nepouzdani ali su imali veliku brzinu rada. Kasnije su korišćeni za model Sinclair QL. Sinclair je u prodaju kasnije pustio ZX Interface 2 sa dva porta za komandnu palicu i portom za dodatnu ROM memoriju.
Bilo je takođe mnogo dodataka koje su napravile druge firme. Najpoznatiji su Kempston interfejs za komandnu palicu, Morex Peripherals Electronics RS 232 Interface, Currah Microspeech unit (služi za sintetizovanje govora), Videoface digitajzer za digitalnu obradu analognog video-signala, dodatna RAM memorija, paralelni (Centronix) interfejs za povezivanje štampača itd.
Postojale su i mnoge varijante disk drajvova. Najpopularniji je bio Floppy disk system. Na disketama su podaci mogli trajno da se čuvaju i da se ponovo učitaju u potpuno istom stanju. Ovaj sistem je bio potpuno kompatibilan sa mikrodrajvom što je olakšalo upotrebu softvera.
Tokom sredine osamdesetih, firma Micronet800 je pokrenula uslugu koja je omogućila vlasnicima Spektruma (kao i drugih osmobitnih računara toga vremena) da se povežu u mrežu. Ova mreža je imala neke sličnosti sa Internetom, ali se plaćala.
Softver
Zx Spectrum je uživao veliku popularnost, pre svega zbog lakoće korišćenja i programiranja. Bio je popularan najviše kao igračka platforma, za koju je napravljeno oko 14.000 naslova. Takođe je napravljeno mnogo programa različite namene. Softver se distribuirao na nekoliko različitih načina. Glavni način je bio snimak na audio-kasetama. Kasetofon je bio podrazumevani uređaj za skladištenje softvera, mada (za razliku od npr. Komodora 64, Sinkler nije prodavao „specijalne“ kasetofone - tek je od pojave Spektruma +2 kasetofon postao sastavni deo računara). Kasete su imale nekoliko ozbiljnih mana: lako su se presnimavale, što je dovelo do procvata piraterije (naročito u SFRJ i zemljama istočnog bloka); snimak nije bio uvek pouzdan; bile su spore (za prosečnu video-igru je trebalo oko 5 minuta); snimak je mogao biti nečitljiv, što je zavisilo od ugla i čistoće glave kasetofona, ili oštećen tokom korišćenja ukoliko dođe do relativno česte pojave da se traka „umrsi“.
Drugi način skladištenja je pomoću mikrodrajvova. Mikrodrajv je bio popularan zbog svoje niske cene, ali njegov medijum je bio veoma skup za proizvodnju, a nije imao ni neki naročit kapacitet. Po konstrukciji je bio vrlo sličan audio-kaseti.
Još jedan od načina distribucije softvera je bio preko štampanih medija, gde su programskim jezikom Basic bile zapisane komande koje su čitaoci ručno unosili u računar da bi pokrenuli neki program. U prvim danima računarskih časopisa, njihov obavezni sastavni deo su bile stranice sa tzv. „listinzima“ programa koje su čitaoci mogli da unesu i koriste.
Ser Klajv Marls Sinkler (engl. Clive Marles Sinclair) (30. jul 1940 — 16. septembar 2021) bio je britanski preduzetnik i pronalazač prvog tankog džepnog kalkulatora (Sinclair Executive) i računara ZX80, ZX81 i ZX Spectrum krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. Računar ZX80 je bio prvi britanski kućni računar za mase koji se prodavao po ceni ispod 100 funti. Sinkler je bio fasciniran elektronikom i minijaturizacijom još od tinejdžerskih dana. Godine 1961. je osnovao Sinkler Radioniks pošto je nekoliko godina radio kao urednik časopisa Practical Wireless i Instrument Practice.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 78726077
