ISBN: 118
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Predrag Milojević
Izdavač: Srpska književna zadruga
Godina: 1980
Obim: 275 str.

Unterhaltung im KI-Modus: predrag milojevic bio sam prisutanDu hast Folgendes gesagt: predrag milojevic bio sam prisutan„Bio sam prisutan” je poznata knjiga sećanja i memoarske proze koju je napisao Predrag Milojević, jedan od najznačajnijih i najdugovečnijih srpskih i jugoslovenskih novinara. Knjigu je originalno objavila Srpska književna zadruga (SKZ) 1980. godine.

U ovom delu, Milojević kroz prizmu svedoka i direktnog učesnika opisuje ključne istorijske događaje i ličnosti 20. veka koje je pratio kao dugogodišnji dopisnik lista Politika iz Berlina, Londona i drugih evropskih centara.

Knjiga predstavlja hroniku burnih decenija pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. Naslov „Bio sam prisutan” doslovno odražava Milojevićevu karijeru – on je bio novinar koji je uživo posmatrao uspon Adolfa Hitlera, intervjuisao ključne političke figure tog doba i izveštavao o prelomnim trenucima koji su promenili tok istorije.

Knjiga sadrži tekstove i svedočanstva podeljena u celine kao što su „Požar koji je zapalio svet”, „Poslednji dani mira”, „Prvi dan rata”, kao i čuvene osvrte poput „Tako je umro Čaruga”.

Milojević je bio poznat po izuzetnom stilu, oštrom zapažanju, duhovitosti i analitičnosti. Njegova sećanja nisu samo suvoparni istorijski podaci, već duboki uvidi u ljudsku prirodu i političke vrtloge (zbog čega je objavio i srodna dela poput „O ljudima i ćudima”).

Predrag Milojević (Ram, 25. decembar 1901 — Beograd, 12. septembar 1999) bio je srpski novinar, književnik, prevodilac. On je jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarstva uopšte.

Rođen je u Ramu (Veliko Gradište) u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofskom fakultetu u Beogradu 1923. godine. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu bio je novinar lista `Politika`.

U redakciju je, po vlastitim navodima, prešao još u januaru 1923, približno u vreme kada su se u novinarstvu oprobavali i njegovi školski drugovi iz istog razreda Treće beogradske gimnazije – Dušan Timotijević, Živojin Vukadinović, Dragomir Dimitrijević (Lola), Sima Francen i Milan Bartoš. Ubrzo je postao saradnik u rubrici „Situacija`, na ispomoći uredniku unutrašnje politike Vladislavu S. Petkoviću u prikupljanju vesti i pisanju izveštaja. U prednji red „Politikinih” novinara izbio je svojom glavnom rubrikom – političkom kozerijom u „Beogradskoj nedelji” koja je bila zamišljena kao satira nepriličnih pojava u društvenom i političkom životu. Redakcija ga je slala na kraće specijalne dopisničke zadatke u Carigrad, Peštu, Atinu, Rim i Sofiju, da bi 1929. postao dopisnik iz Berlina.

Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha (`Suština religije`), Kafku (`Zamak`), Hemingveja (`Preko reke i u šumu`), Grina (`Begunac`), Selmu Lagerlef (`Gesta Berling`), Hamsuna, Džejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda (`Oktobarska`), `Politike`, Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Milojević je bio prvi član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je osnovano 1994. godine.

Napisao je antibiografiju Kažem ja sebi.

Dela:
- `Iz prošlih dana`
- `O ljudima i ćudima`
- `Bio sam prisutan`
- `Kažem ja sebi - antimemoari`
- `Sve godine ovog veka`