Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U odličnom stanju.

Slikana u zaštitnoj kesici

Izdavač: Biblioteka Vijesti - Milenijum
Godina: 2004

## O piscu: Ser Valter Skot (1771–1832)

Ser Valter Skot je bio škotski pesnik, romanopisac i pravnik, koji se danas smatra ocem modernog istorijskog romana.

* Poreklo i obrazovanje: Rođen je u Edinburgu u porodici advokata. Zbog dečije paralize iz rane mladosti ostao je hrom, pa je provodio mnogo vremena na selu kod babe i dede, gde je razvio ogromnu ljubav prema škotskim narodnim predanjima, baladama i istoriji. Završio je prava i godinama radio u pravosuđu.
* Književni uspon: Karijeru je počeo kao pesnik, pišući epske poeme inspirisane škotskom granicom. Kada je Džordž Gordon Bajron postao popularniji pesnik od njega, Skot se okrenuo prozi.
* Anonimnost na početku: Svoj prvi roman Veverli (1814) objavio je anonimno. Svi njegovi naredni romani bili su potpisivani sa `Autor Veverlija`. Razlog anonimnosti bio je delom strah za reputaciju uglednog pravnika, a delom želja da testira reakciju publike. Anonimnost je zvanično prekinuta tek 1827. godine.
* Inovacija u književnosti: Skot je prvi pisac koji je istorijske događaje spojio sa fikcijom tako da istorija ne bude samo dekor, već pokretač sudbina običnih ljudi. Pre njega, istorijski romani su bili pretežno gotske priče sa duhovima ili nerealni vitezovi bez utemeljenja u stvarnoj društvenoj stvarnosti tog doba.

------------------------------
## O delu: Ajvanho (1819)
Ajvanho predstavlja najvažniju prekretnicu u Skotovom stvaralaštvu. Do tada je pisao isključivo o škotskoj istoriji. Ovim delom se prvi put seli u englesku prošlost, stvarajući formulu za avanturistički istorijski roman koji će kopirati pisci širom Evrope (uključujući Aleksandra Dimu i Viktora Igoa).
## Istorijski kontekst i politička pozadina
Radnja se odvija oko 1194. godine, u vreme kada je Engleska duboko podeljena. Prošlo je više od sto godina od Normanskog osvajanja (1066. godine), ali rane i animoziteti nisu zarasli.

* Saksonsko plemstvo (stari narod) se oseća potlačeno, opljačkano i poniženo. Oni govore staroengleski i drže se starih običaja.
* Normansko plemstvo (osvajači francuskog porekla) drži svu vlast, dvorce, zemlju i govori francuski. Prikazani su kao bahati, ali i vojno superiorni.
* Kriza prestola: Kralj Rikard Lavljeg Srca je u austrijskom zarobljeništvu nakon Krstaškog rata, dok njegov brat, princ Džon, pokušava da uzurpira presto uz pomoć korumpiranih normanskih barona i vitezova Templara.

## Detaljna struktura i zaplet
Roman ima izuzetno dinamičnu strukturu podeljenu na nekoliko velikih narativnih celina:

1. Povratak u zavičaj: Vilfrid od Ajvanha se tajno vraća iz krstaškog pohoda prerušen u hodočasnika. Njegov otac Sedrik, fanatični saksonski nacionalista, razbaštinio ga je jer je Ajvanho izabrao da služi normanskog kralja Rikarda i jer se zaljubio u Rovenu, saksonsku kneginju koju je Sedrik namenio drugom saksonskom plemiću (Athelstanu) kako bi obnovio saksonsku kraljevsku lozu.
2. Turnir kod Ašbija: Ovo je centralni i najslavniji deo romana. Ajvanho se pojavljuje kao `Razbaštinjeni vitez` na velikom viteškom turniru koji organizuje princ Džon. Pobeđuje sve normanske šampione, uključujući svog najvećeg neprijatelja, nadmenog templara Briana de Boa-Gilbera. Tokom turnira, Ajvanho biva teško ranjen, a tajanstveni `Crni vitez` mu pomaže da odnese konačnu pobedu.
3. Opsada dvorca Torkvilstone: Nakon turnira, ranjenog Ajvanha neguje Jevrejka Rebeka. Normanski baroni zarobljavaju Sedrika, Rovenu, Isaka, Rebeku i ranjenog Ajvanha i zatvaraju ih u dvorac. Sledi epska opsada dvorca koju vode Crni vitez (za koga se ispostavlja da je kralj Rikard lično) i Loksli (Robin Hud) sa svojim odmetnicima iz Šervudske šume.
4. Suđenje Rebeki i Božiji sud: Nakon pada dvorca, templar Boa-Gilber, koji je postao opsednut Rebekom, odvodi je u sedište templarskog reda. Tamo je fanatični Veliki majstor Templara optužuje za veštičarenje (jer je izlečila Ajvanha biljem i jer je Jevrejka). Da bi se spasila, Rebeka traži `Božiji sud` – dvoboj u kojem će njen šampion svedočiti njenu nevinost. Iako još uvek neoporavljen, Ajvanho dolazi da bude njen šampion i bori se protiv Boa-Gilbera.

## Ključni motivi i dublja analiza

* Tragični lik Rebeke: Iako je Rovena formalna heroina i idealna saksonska lepotica, Rebeka je moralno i intelektualno najjači lik u romanu. Skot kroz nju prikazuje stravičan položaj Jevreja u srednjem veku. Ona odbija da se odrekne svoje vere i dostojanstva čak i pred smrću. Njena neuzvraćena ljubav prema Ajvanhu daje romanu duboku melanholiju.
* Kritika lažnog viteštva: Kroz red Templara i normanske barone, Skot ruši mit o bezgrešnim vitezovima. Oni su prikazani kao pljačkaši, ucenjivači i nasilnici skriveni iza krstova i oklopa. Pravo viteštvo pokazuju otpadnici: odmetnik Robin Hud i kralj koji se bori rame uz rame sa seljacima.
* Konačni kompromis: Kraj romana simbolizuje rođenje moderne Engleske. Venčanje saksonskog viteza Ajvanha i saksonske plemkinje Rovene pod blagoslovom normanskog kralja Rikarda predstavlja spajanje dve zavađene rase u jedan jedinstven narod.