Kontroverza koja obavija A Momentary Lapse of Reason je gotovo jednako legendarna kao i muzika sama. Ovo je album koji je postavio pitanje: šta je Pink Floyd bez vizionarskog cinizma Rogera Watersa? Odgovor koji je David Gilmour pružio, uz pomoć producenta Boba Ezrina i povratnika Nicka Masona i Richarda Wrighta, bio je gromoglasan, raskošan i nepogrešivo uronjen u estetiku osamdesetih. Gated reverb bubnjevi, slojevi sintisajzera i produkcija sjajnija od hromiranog branika definišu zvučnu paletu koja je u oštrom kontrastu sa organskom psihodelijom ranijih radova. Ovo nije samo album; to je deklaracija nezavisnosti, zvučni testament Gilmourove odlučnosti da nastavi nasleđe pod svaku cenu, čak i ako to znači zameniti sirovu konceptualnu oštrinu za polirani, stadionski sjaj.

Singl `Learning To Fly` postao je trenutni arena rock klasik, sa pamtljivim refrenom i prepoznatljivim, melodičnim gitarskim deonicama koje su postale Gilmourov zaštitni znak. S druge strane, `The Dogs Of War` pokušava da kanališe politički naboj karakterističan za Watersa, ali se gubi u grandioznoj produkciji, dok balada `On The Turning Away` nudi epski, emotivni vrhunac sa jednim od najupečatljivijih soloa u katalogu benda. Ipak, pravi testament ambicije albuma je završna, osmominutna epopeja `Sorrow`. Njen legendarni uvod, snimljen sa gitarom koja odjekuje kroz prazan sportski stadion, stvara zvučni zid koji je istovremeno opresivan i veličanstven – savršena metafora za sam album. Instrumentali poput `Signs Of Life` i `Terminal Frost` pružaju atmosferične interludije, potvrđujući da je bend i dalje majstor stvaranja zvučnih pejzaža.

Ovo vinilno reizdanje nudi priliku za ponovno sagledavanje ploče koja je decenijama delila fanove. Da li je Pink Floyd - A Momentary Lapse of Reason izdaja nasleđa ili hrabar korak napred? Istina je, kao i uvek, negde između. Produkcija Boba Ezrina i Andrewa Jacksona je definitivno produkt svog vremena, ali ispod tog sintetičkog sjaja kriju se kompozicije koje demonstriraju Gilmourovu neospornu genijalnost kao kompozitora i gitariste. Album stoji kao monument jedne ere, zvučni artefakt koji dokumentuje tranziciju benda iz konceptualnih prog-rock titana u globalne stadionske heroje. Za jedne je ovo komercijalni kompromis, za druge trijumfalni povratak koji je osigurao da ime Pink Floyd nastavi da živi. U svakom slučaju, ovo je esencijalni deo slagalice jedne od najvećih muzičkih priča ikada ispričanih.