Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Tuve Janson - Carobnjakov sesir

Narodna knjiga, Beograd, 2005.
Tvrdi povez, 163 strane, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Knjiga Čarobnjakov šešir je uzbudljiva priča o jednom ljetu u Muminovoj dolini koja se pretvara u zemlju čudesa, jer u njoj se pojavljuje Čarobnjakov šešir koji može da pretvori stvari u nešto potuno drugo, ljuske od jajeta u male oblačiće ili paprat u džunglu. Svaki dan je nova avantura za porodicu Mumin i njenu družinu.

U ovoj knjizi saznaćete kako izgleda taj čudesni svijet malih bucmastih trolova Mumina i njihovih prijatelja koji žive u jednoj dolini na obali mora, u Finskoj, zemlji koja se nalazi na dalekom sjeveru Evrope.

Туве Марика Јансон (фин. Tove Marika Jansson; Хелсинки, 9. август 1914 — Хелсинки, 27. јун 2001) била је финска књижевница, сликарка, стрипарка и илустраторка. Најпознатија је по серијалу књига за децу Мумијеви. Писала је на шведском језику.

Пореклом из уметничке породице, Јансон је студирала сликарство у Хелсинкију, Стокхолму и Паризу од 1930. до 1938. Прву самосталну изложбу имала је 1943. Паралелно са сликарском каријером, писала је приповетке и новинарске чланке и дизајнирала корице књига. Године 1945. објавила је књигу за децу „Мумијеви и велики потоп”, први део серијала Мумијеви. Овај серијал о доброћудним троловима и њиховим пријатељима састоји се из осам романа, збирке приповедака, пет сликовница и многобројних стрипова. Књиге су достигле планетарну популарност и начиниле су Јансон једном од најпознатијих дечјих писаца двадестог века. За своје стваралаштво награђена је најугледнијом наградом за дечју књижевност, наградом Ханс Кристијан Андерсен 1966.[1][2]

Јансон је писала и књижевност за одрасле читаоце. Између осталог, написала је шест романа међу којима се издвајају аутобиографска збирка новела „Вајарева кћи” (1968) и роман „Лето” (1972).
Биографија

Туве Марика Јансон је рођена 9. августа 1914. у Хелсинкију, Великој кнежевини Финска, тадашњем делу Руске Империје. Рођена је у породици уметника који су припадали финској мањини чији је матерњи језик био шведски. Њен отац Виктор био је вајар, а мајка Сигне Хамарстен Јансон илустраторка и дизајнерка. Имала је два брата, који су, такође, постали уметници; Пер Олов Јансон је постао фотограф, а Ларс Јансон стрипар. Одрасла је у стваралачком и боемском окружењу. Породица је зиму проводила у Хелсинкију, а лета у изнајмљеној брвнари на морском острву у близини Порвоа, педесет километара источно од Хелсинкија.[3]

Још у раној младости определила се за уметнички позив сликарства. Студирала је на Универзитету за уметност, лепе вештине и дизајн у Стокхолму од 1930. до 1933, потом графичку школу на Финској академији лепих уметности од 1933. до 1937, а потом Школу лепих уметности у Паризу 1938. Учествовала је у неколико групних изложби током тридесетих и раних четрдесетих, а своју прву самосталну изложбу имала је 1943. Осликала је неколико мурала. Излагала је широм света, али упркос томе што је себе сматрала првенствено сликарком, њено сликарско стваралаштво остало је у сенци њених књига.

Током тридесетих путовала је по Европи. У том периоду писала је приповетке, новинарске чланке и репортаже, а често их је и сама илустровала. Зарађивала је и од прављења реклама и разгледница. Позната је и по илустрацијама у часопису „Гарм”, либералном (и током Другог светског рата, антифашистичком) магазину, који је основала њена мајка. Илустровала је неколико књига других аутора, а данас се посебно истичу њене илустрације за „Алису у земљи чуда” и „Хобита”.
Одабрана дела
Књиге о Мумијевима

Романи

„Мумијеви и велика поплава” (Småtrollen och den stora översvämningen, 1945)
„Комета долази” (Kometen kommer, 1946. преправљено издање 1968)
„Чаробњаков шешир” (Trollkarlens hatt 1948)
„Подвизи Тате Муми” (Muminpappans bravader 1950. преправљени у „Мемоари Тате Муми” 1968)
„Летње лудило у Долини Мумијевих” (Farlig midsommar, 1954)
„Зачарана зима” (Trollvinter 1957)
„Тата Муми и море” (Pappan och havet, 1965)
„Долина Мумијевих у новембру” (Sent i November 1970)

Збирка прича

„Невидљиво дете и друге приче” (Det osynliga barnet och andra berättelser, 1962)

Сликовнице

„Шта је онда било?” (Hur gick det sen? 1952)
„Ко ће да утеши Тофла?” (Vem ska trösta Knyttet? 1960)
„Опасно путовање” (Den farliga resan, 1977)
„Злоће у Мумијевој кући” (Skurken i Muminhuset, 1980)
„Песме из Долине Мумијевих” (Visor från Mumindalen 1993, заједно са Ларсом Јансеном и Ерном Тауро)

Стрипови

Мумијеви – стрип албуми 1–7 (1977–1981, од 3. до 7. албума са Ларсом Јансоном)

Романи

„Лето” (Sommarboken, 1972)
„Град сунца” (Solstaden (1974, Sun City)
„Искрени преварант” (Den ärliga bedragaren (1982)
„Камена њива” (Stenåkern, 1984)
„Поштена игра” (Rent spel 1989)

Збирке прича

„Вајарева кћи” (Bildhuggarens dotter, 1968)
„Слушатељка” (Lyssnerskan 1971)
„Уметност у природи” (Dockskåpet och andra berättelser, 1978)
„Путовања с лаким пртљагом” (Resa med lätt bagage, 1987)
„Кларина писма и друге приче” (Brev från Klara och andra berättelser, 1991)
„Поруке: одабране приче 1971–1997” (Meddelande. Noveller i urval 1971–1997, 1998)

Аутобиографија

„Белешке са острва” (Anteckningar från en ö 1993)

Mumini, Muminovi...