ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Pavlović, Živojin, 1933-
Naslov O odvratnom : (o umetnosti – o individui – o mnoštvu) / Živojin Pavlović
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 1972
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Duga, 1972 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis 134 str., [4] str. sa tablama (fotogr.) ; 17 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 12
ISBN (Broš.)
Napomene Beleška o piscu: str. [135-136].

Tokom života i pisanja, gotovo svaki pisac menja razloge, težište i svrhu svog predanog ili manje upornog nastojanja da zaustavi (na hartiji) činjenice dana – meseca – godine. Menjali su se i Pavlovićevi porivi i uporišta – od mladalačkog pokušaja da se osujeti prolaznost i produži na neki (imaginarni) način vlastiti život, ugrožen (ne samo) bolešću, ostavljanjem za sobom belega, makar kakvog, do potrebe za komunikacijom i kritikom čoveka i sveta – neki razlozi su povremeno izbijali u prvi plan (kao uživanje u slobodi koju u toj meri ne pruža neki drugi literarni rod), da bi se, pošto je već odlučio da sasvim odustane od pisanja (nakon napunjene šezdesete godine) ponovo vratio početni nalog: ostaviti trag, sačiniti (testamentirani) dokument o sebi. Osvrnuvši se sa poslednje stranice dnevnika prema prvoj, ustanovićemo da su zapravo, menjajući se, možda svi razlozi ostali, i da su sakupljeni oko stožera: sačuvati svest budnom. Budna svest je zapravo neka vrsta postignuća slobode. Pavlović na svom primeru formuliše osnovni cilj svakog ljudskog bića i njegovih aktivnosti: ostati što duže u stanju svesti. Ta težnja se može nazvati i drukčije – volja za smislom (V. Frankl). Pisac piše (dnevnik) da bi protumačio stvarnost i samog sebe. Da bi odbranio vlastiti život i obezbedio jedinstvo svom delu Dnevnik jeste građa u kojoj se priprema buduće delo i pisac postaje književni lik. Pavlović dnevnicima svoje sposobnosti drži na okupu, svom životu daje punoću, ostvaruje celovitost: filmovi, knjige, ponski crtež, ali tek uz dnevnike njegov je opus potpun. Celina je ostvarena. Boro Drašković, Borba.
Živojin Žika Pavlović bio je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja takozvanog crnog talasa jugoslovenskog filma, kao i eminentni književnik, slikar i profesor beogradskog univerziteta.
Život i delo
Rođen je 15. aprila 1933. godine u Šapcu. Detinjstvo je proveo u mnogim gradovima Srbije, a najviše u selu Vratarnici kod Zaječara. Sa devetnaest godina počeo je da piše o filmu i umetnosti za beogradske novine i časopise. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa dvadeset pet godina režirao je svoj prvi amaterski film „Ljuba Popović“ (1958. godine). Tri godine kasnije završio je svoj prvi igrani film „Žive vode“ iz omnibusa „Kapi, vode, ratnici“ (1962). Za ovaj film, Pavlović je dobio prvu od mnogobrojnih nagrada (specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli). A nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi (1965. godine) za film „Neprijatelj“, bila je prva međunarodna nagrada koju je dobio.
U svojoj tridesetoj godini objavio je prvu zbirku pripovedaka „Krivudava reka“ (1963. godine). Njegov prvi roman, „Lutke“, objavljen je 1965. godine. Za to delo, Pavlović prima prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo („nagrada Isidora Sekulić“ 1967. godine).
Živojin Pavlović snimio je 15 filmova i objavio 32 knjige.
Njegovi filmovi su prepozatljivi kako po izrazu, tako i po tematici koju obrađuje. Uglavnom su to socijalne drame, sa glavnim likovima neprilagođenim društvu u kome žive i društvenim prilikama koji vladaju – filmovi sa izrazito kritičkim stavom. Nakon filma „Zaseda“ (1969. godine) bio je žestoko kritikovan od strane zvaničnih vlasti Jugoslavije, tako da je jedno vreme bio u mogućnosti da radi jedino u Sloveniji.
Retrospektive njegovih filmova organizovane su u Pezaru (1983. godine), Larošelu (1985. godine), Parizu (1986. i 1990. godine), Montpelijeu (1990. godine) i Strazburu (1991. godine).
Kao glumac, pojavljuje se samo u jednom dugometražnom igranom filmu „Nacionalna klasa“ reditelja Gorana Markovića, u više nego sporednoj ulozi koja traje svega nekoliko sekundi, ali i u tri kratkometražna filma svojih studenata sa „Akademije Braća Karić“ u Beogradu, na kojoj je bio redovni profesor.
Živojin Pavlović bio je redovni Profesor Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu.
Kao što je to bio za života, Živojin Pavlović je (i posthumno) jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Najubedljivija potvrda toga je (januara 2006. godine) objavljenih šest tomova njegovog „Dnevnika“ u izdanju novosadskog „Prometeja“ i beogradskog „Podijuma“. Obimom od oko 2.500 stranica, i širinom vremenskog raspona (1956-1993), ti dnevnički zapisi - naslovljeni kao „Izgnanstvo I-II“, „Ispljuvak pun krvi“ i „Diarium I-III“, prevazilaze sve što je u tom žanru kod nas do sada napisano i objavljeno. A što je posebno zanimljivo, ni sa ovih šest knjiga dnevnički opus Živojina Pavlovića još nije kompletiran pošto su, pored onih ranije objavljenih – „Belina sutra“, „Flogiston“ i „Otkucaji srca“, javnosti ostali nedostupni dnevnici ispisani posle 1993. godine. Oni tek čekaju izdavača, objedinjeni u celinu pod naslovom „Tragovi boga Marsa“.
Preminuo je 29. novembra 1998. godine u Beogradu.
Njegova ćerka Milena Pavlović danas je poznata srpska glumica.
Filmografija
Žive vode (omnibus Kapi, vode, ratnici, 1962)
Obruč (omnibus Grad, 1963, zabranjen)
Neprijatelj (1965)
Povratak (1966)
Buđenje pacova (1967)
Kad budem mrtav i beo (1968)
Zaseda (1969)
Crveno klasje (1971)
Let mrtve ptice (1973),
Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974),
Hajka (1976)
Doviđenja u sledećem ratu (1980),
Zadah tela (1983)
Na putu za Katangu (1987)
Dezerter (1992),
Država mrtvih (1997).
Bibliografija
Knjige pripovedaka
Krivudava reka (1963, 1994)
Dve večeri u jesen (1967)
Cigansko groblje (1972)
Ubijao sam bikove (1985, 1988)
Kriške vremena (1993)
Blato (1999)
Knjige novela
Dnevnik nepoznatog (1965)
Vetar u suvoj travi (1976)
Krugovi (1993)
Knjige proze
Belina sutra (1984)
Flogiston (1989)
Azbuka (1990)
Romani
Lutke; Lutke na bunjištu (1965, 1991)
Kain i Avelj (1969, 1986)
Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990)
Oni više ne postoje (1985, 1987)
Zid smrti (1985, 1986, 1987)
Lov na tigrove (1988)
Raslo mi je badem drvo (1988)
Vašar na Svetog Aranđela (1990)
Trag divljači (1991)
Lapot (1992)
Biljna krv (1995)
Simetrija (1996)
Dolap (1997)
Knjige eseja
Film u školskim klupama (1964)
Đavolji film (1969, 1996)
O odvratnom (1972, 1982)
Balkanski džez (1989)
Davne godine (1997)
Knjige razgovora
Jezgro napetosti (1990)
Ludilo u ogledalu (1992)
Dnevnici
Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990)
Otkucaji (1998)
Dnevnici I-VI (2000)
Knjiga epistolarne proze
Voltin luk (sa Goranom Milašinovićem, 1996)
Nagrade
Filmske nagrade
„Zlatna maska“ na I festivalu mediteranskog filma za film „Neprijatelj“ (1965. godine)
„Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Buđenje pacova“ (1967. godine)
„Srebrni medved“ za režiju na festivalu u Berlinu za film „Buđenje pacova“ (1967. godine)
„Velika zlatna arena“ na filmskom festivalu u Puli za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine)
„I nagrada za najbolji film“ na festivalu u Karlovim Varima) za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine)
„Zlatni lav“ na festivalu u Veneciji za film „Zaseda“ (1969. godine)
„Velika zlatna arena“ i „Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Crveno klasje“ (1971. godine)
„Zlatna plaketa“ za scenario, prema literarnom delu na festivalu u Berlinu za film „Crveno klasje“` (1971. godine)
„Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za „film“ Hajka (1976. godine)
„Velika zlatna arena“, „Zlatna arena“ za režiju i „Zlatna arena“ za scenario na filmskom festivalu u Puli za film „Zadah tela“ (1983. godine)
„Zlatni gladijator“ za film „Na putu za Katangu“ (1987. godine)
„Srebrna mimoza“ za film „Dezerter“ (1992. godine)
„Feliks romulijana“ (lat. Felix romuliana) za životno delo
„Zlatna maslina“ za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji, za film „Dezerter“ (1992. godine)
Književne nagrade
„Nagrada Isidora Sekulić“ za kreativno spisateljstvo. Za knjigu pripovedaka „Dve večeri u jesen“ (1967. godine)
Andrićeva nagrada za pripovetku. Za knjigu pripovedaka „Kriške vremena“ (1993. godine)
„NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Zid smrti“ (1985. godine)
„NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Lapot“ (1992. godine)
MG37 (N)