Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Mađarski

odlicno stanje

JAKO RETKO u ponudi

ilustrovao Maurits Ferenc

Gobby Fehér Gyula: Elrontott csodák 1965.

Könyv: Gobby Fehér Gyula - Elrontott csodák
Kiadó: Forum
Kiadás helye: Újvidék
Kiadás éve: 1965
Oldalszám: 154
Kötés: Puhatáblás
Illusztrálta: Maurits Ferenc

Gobby Fehér Gyula: Elrontott csodák 1965.


(1945), pesnik i akademski slikar. Autor nekoliko vrlo zapaženih izložbi. Bio je grafički urednik časopisa Új Symposion i izdavačkog preduzeća Forum. Najvažnije pesničke zbirke: Piros Frankenstein (Crveni Frankeštajn, 1970 – sa predgovorom Ota Bihalji-Merina), Telep (1975), Miniatűr galéria (Minijaturna galerija, 1982), Szürkület szürkületben (Sumrak u sumraku, pesme, 2006). Živi i radi u Novom Sadu.









AUTOPORTRETI VLASTITOG PREOBRAŽAJA
Crteži Ferenca Mauriča (Ferenc Maurits) nisu priča o šumskom kralju. Sasvim izvesno. Jer šumski kralj ne
spava da bi uščuvao vlast. Pre će biti da su oni priča o Kralju i Ludi. A Luda ili Mag kako ga oprezni zovu, druga
je strana kralja. Da li kralj oseća trenutak u kojem se dešava metamorfoza u onog drugog i kada onaj drugi
zna da postaje kralj? Ili je uloga onog trećeg, koji gleda crtež upravo u tome? Da uhvati trenutak metamorfoze
i nazove ga svojim imenom.
A šta pritom čini onaj koji je pozajmio svoje znanje od Velikog Zajmodavca? Šta dakle čini Crtač. On se raduje.
Jer tajanstvene niti kojima je obeležio mapu bića na crtežima, vode nas u prostor i vreme niza autoportreta
njegovog, vlastitog preobražaja. Maurič zna odakle su linije/niti i kuda vode. Kako čitati te linije? Kao prve
trenutke bića u vodi dok se oko njega šire krugovi? Kao bezvremenost. U njima je vreme samo intervencija.
Zaludna misija, ponekad. Kada je Veliki Zajmodavac Mauriču davao darove, nije zaboravio da mu dodeli višak
radosti. U bojama. I u potezu olovkom. Zato ih on oboje umnožava svojim crtežima. Da radost bude deljiva i
svima dostupna. Nepromenjljivo promenljivi na njegovim crtežima uvek je onaj jedan isti. On sam. Crtač je
crtani. I svi prizori njegovog života. I svi oni koje je ikad učio, dotakao,čitao, sve njegovo – Sopstvo. U vodi i van
nje. Njegov čamac nam pokazuje šta je bilo pre linija. Ali mi nismo u čamcu. I ne možemo da vidimo. On, Crtač i
crtani, sedi na pramcu i kaže – ne boj se, linija nije sama, nisam ni ja. Tu smo sa tobom. U odrazu sveta. U kapi
vode iz koje je sve nastalo. Njegov alter ego nemarno je bačen u svet da bi on sam mogao taj svet da podnese.
Sa svim lepotama i ostalim opštim mestima. Zato se, u nekom odsutnom trenutku ipak odlučuje za Ludu.
Gledam u prostor izmedju linija. Pun je praznine. U koju smeštamo mape našeg vremena. Našeg bića. Naših
očekivanja. Maurič i ne traži od nas divljenje, samo prihvatanje radosti podeljene u bezbroj kriški. Ne traži ni
da učestvujemo. Jednostavno crta odavno uspostavljenu vezu između Zajmodavca i sebe. Sledi svoju liniju, pa
dokle stigne. Do raspeća, do akta linije, do razloga njene veselosti, do niza autoportreta vlastitog preobražaja.
Ne bavi se ortografijom. Ne bavi se nebom nad nama. Samo zakonom u sebi koji je rodjenjem dobio. Zakonom
igre. Igre koju hvata u linije bojeći ih ili ih ostavljajući neuslišene bojom.
Ja tako vidim Mauriča. A svako od nas vidi ga, sigurna sam, drugačije. Imam jedan njegov poseban crtež. Na
njemu je Sirano u velikom crnom šeširu. Linija je ista kao na ostalim Mauričima, ali lik ima Magove oči. Gde
god da ste, u kom god kraju sobe na čijem zidu visi, on gleda pravo u vaše oči. To Crtačeva linija, shvatila sam
posle godina bežanja od tog sveprisutnog pogleda, uhvaćena u vašu liniju života, svraća u vas. Kao u igri sa
koncem/nitima kolariću paniću. Iz detinjstva. Satima, se može igrati. Tako se odrasta. Sledeći sopstvenu nit
koja te svaki čas preobražava u nešto drugo dok ti prividno ostaješ isti. Jednom si Kralj, jednom Luda. Treba
3
uhvatiti najbolji trenutak - u kojem se pretvaranje iz jednog u drugo još nije desilo. Onda si uhvatio i smisao
Mauričevog crteža. Njegovu bezazlenost. I put ka svom Sopstvu. To je to. Ako je i Maurič poput svojih likovnih
predmeta ostao u stalnoj metamorfozi od Lude u Kralja i obratno, njegov rast ne prestaje. Podelimo ga sa
njim kako bismo u sebi održali onu dozu radosti koja nam je i danas, kao i uvek, skoro neophodna. Rastimo
sa Mauričevom linijom jer - neizvesno je kuda će nas odvesti. Iz nje - dobićemo radost uzdignutog postojanja
u liniji, a izvan vremena. Izvan stvarnosti. U metamorfozi. U autoportretima njegovog preobražaja. Kao
produženo detinjstvo u igri koja je samozaborav bića. Bezazlenost sama. Pitanje svih pitanja. Dok je odgovor
u samom pitanju. Gle čuda! Gle Mauriča!
Marija Šimoković

FERENC MAURITS (Ferenc Maurič)
slikar, grafičar, pesnik
Rođen je u Novom Sadu 1945. godine. Školu za primenjenu umetnost pohađao je u Novom Sadu. Član je
ULUV-a i Društva književnika Vojvodine. Od 1963. do 1988. godine bio je grafički urednik časopisa Polja
i studentskog lista Index. Od 1968. do 1983. godine radio je kao grafički i likovni urednik časopisa
,,Uj Symposion”. Od 1983. do 2000. godine bio je grafički i likovni urednik u izdavačkoj kući Forum.
Samostalne izložbe:
1966, Subotica, Galerija Likovnog susreta
1967, Beograd, Galerija Grafičkog kolektiva
1970, Novi Sad, Salon Tribine mladih
1972, Novi Sad, Galerija ULUV-a
1973, Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
1973, Novi Sad, Galerija RU „Radivoj Ćirpanov”
1974, Priština, Galerija OZK
1975, Novi Sad, Galerija ULUV-a
1977, Novi Sad, Galerija RU „Radivoj Ćirpanov”
1978, Zagreb, Studio Galerija Forum
1979, Novi Sad, NIŠRO Forum
1980, Doroslovo, Izložba povodom dodeljivanja Forumove nagrade
1980, Sivac, Izložba povodom „Dani Senteleki Komela”
1980, Sombor, Likovna jesen
1981, Novi Sad, Salon Tribine mladih
1981, Subotica, Galerija ,,Franzer”
1982, Subotica, Galerija ,,Franzer”
1983, Novi Sad, Galerija ULUV-a
1984, Subotica, Galerija Likovnog susreta
1985, Zagreb, Galerija Spektar
1985, Beograd, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”
1989, Novi Sad, Mali likovni salon
1990, Baja, Gradska galerija
1993, Budimpešta, Galerija Budapest
1993, Vesprem, Kuća umetnosti
1994, Segedin, JATE klub
11
1994, Đer, MediaWave Festival
1996, Kečkemet, Kulturni centar
1998, Segedin, KASS galerija
2000, Kluž, Galerija Komnk
2000, Segedin, Multimedijalni projekat: Omaž, Galerija MASZK
2003, Panonhalma, Galerija gimnazije
2004, Sivac, Izložba povodom „Dani Senteleki Kornela”
2007, Segedin, Maurits-salon, Galerija MASZK
2008, Bačka Topola, Mala galerija
2010, Subotica, Galerija gradske biblioteke
2010, Pečuj, Kuća umetnosti (Kulturna prestonica Evrope)
2011, Subotica, Mađarska kuća
2015, Novi Sad, Muzej Vojvodine
Grupne izložbe:
1967, 1968, Subotica, Likovni susreti
1968, 1969, 1970, 1971, 1973, Beograd, Oktobarski salon,
1968, Beograd, Kritičari su odabrali, Izložba glava, Atelje 212
1968, Novi Sad, Savremeni likovni umetnici Vojvodine
1968, 1969, Senta, Izložba umetničke kolonije
1969, Beograd, Savremeni likovni umetnici Vojvodine
1969, Bačka Topola, Izložba umetničke kolonije
1969, Temišvar, Savremeni likovni umetnici Vojvodine
1970, Beograd, Trijenale jugoslovenske likovne umetnosti
1971, 1974, 1975, 1978, 1980, Sombor, Likovna jesen
1971, 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1982, Novi Sad, Novosadski salon
1971, Niš, Priština, Kragujevac, Likovni umetnici Novog Sada
1972, Beograd, Grafika jugoslovenskih stvaralaca, Svet u kome živimo
1972, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Savremena likovna umetnost Vojvodine
1972, Bitola, Trijenale savremene jugoslovenske grafike
1972, Modena, 10 slikara iz Novog Sada
1972, Regensburg, Likovni umetnici Novog Sada
1973, 1974, Novi Sad, Novosadski likovni krug
1973, Vrnjačka Banja, Novosadski likovni krug,
1973, Banja Luka, Likovni umetnici Novog Sada
12
1973, Budimpešta, Savremena jugoslovenska umetnost
1973, Koventri, Savremena jugoslovenska umetnost
1973, Bratislava, Savremeni likovni umetnici Vojvodine
1974, Dubrovnik, Savremena jugoslovenska umetnost
1974, Leverkuzen, Savremeno jugoslovensko slikarstvo i vajarstvo
1974, Hoechst, Savremeno jugoslovensko slikarstvo i vajarstvo
1974, Berlin, Novosadski likovni krug
1974, Galaco, Savremeni likovni umetnici Vojvodine
1975, Beograd, Novosadski likovni krug
1975, Novi Sad, Crtež likovnih umetnika Vojvodine
1972, 1973, 1974, 1979, Beograd, Zlatno pero Beograda
1976, Sremska Mitrovica, Prvi sremskomitrovački salon
1976, Wroclaw, Zelena gora, Birglić, likovni umetnici Vojvodine
1979, Galaco, Savremena vojvođanska grafika
1979, Nirnberg, Prvo trijenale svetskog crteža mladih
1980, Ljubljana, Modema umetnost Vojvodine
1981, Banja Luka, Lokalno i globalno u savremenoj umjetnosti Jugoslavije
1981, Niš, Izložba likovne kolonije ,,Sićevo”
1982, Sarajevo, Izložba likovne kolonije ,,Počitelj”
1997, Taipei, Osmo bijenale grafike i crteža
Nagrade za likovnu umetnost:
1968, Novi Sad, OK SO za slikarstvo
1972, Beograd, Plaketa „Zlatno pero”
1972, Beograd, „Zlatno pero“ Radničkog univerziteta „Đuro Salaj”
1973, Novi Sad, Nagrada novosadskog salona za crtež
1973, Beograd, Studijska nagrada fonda „Moša Pijade” za likovnu umetnost
1979, Novi Sad, Forumova nagrada za slikarstvo
1982, Tuzla, otkupna nagrada Galerije jugoslovenskog portreta
1983, Tuzla, 5. izložba jugoslovenskog portreta, Premija za crtež
1989, Bačka Topola, Likovna nagrada ,,Nagyapati Kukac Peter”
Monografije:
1970, „Crveni Frankenštajn” - mapa crteža i pesama sa predgovorom Oto Bihalji-Merina Forum, Novi Sad
1977, „Balkanska mapa” - mapa crteža i slika sa predgovorom Janoša Banjaija Forum-Corvina, Novi SadBudimpešta
13
2010, „Proiectum Maurits”- mapa crteža i slika, likovni eseji grupe autora Izdavačka kuća UNIV, Segedin
Objavljena književna dela:
1975, „Telep”, pesme i crteži, Izdavačka kuća Forum, Novi Sad
1982, „Minijaturna galerija”, pesme i crteži, Izdavačka kuća Forum, Novi Sad
2006, „Sumrak u sumraku”, pesme i crteži, Izdavačka kuća ,,Kijarat“, Budimpešta
2008, „Nemi anđeli”, pesme i crteži, Izdavački zavod Forum, Novi Sad
2015, „Prozor palog anđela”, pesme i crteži, Izdavački zavod Forum, Novi Sad
Nagrade za književnost:
2008, Književna nagrada „Ištvan Konc” - Društvo književnika Vojvodine












tags:
uj symposion avangarda novosadska vojvođanska mađarska neoavangarda postmoderna likovna umetnost slikarstvo avangardno eksperimentalna knjizevnost eksperimentalno eksperiment istrazivanje slavko matković balint sombati hungarian avant garde katalin ladik erno kiraly atila černik miško šuvaković signalizam vladan radovanović judita šalgo zoran mirković bosch+bosch oto tolnai vladimir kopicl slobodan tisma grupa e kod milorad grujic west east casopis signal polja ...