Autor: Domaći
Žanr: Ostalo

Autor:: Sava Maksić, Saša Jovanović
Žanrovi:: Domaći pisci
Izdavač:: Zeleno pitanje
Broj strana: 208
Pismo: Latinica
Format: 21 cm

Nekadašnji lovci na glave u Novoj Gvineji u području reke „Sepik River“ su ga dalekih šezdesetih godina zvali „Masta Pukpuk“ što je engleski sleng naziv za Gospodar Krokodila. Njegovo pravo ime je Sava Maksić i on je kombinacija Srpsko-australijskog Tarzana, Džangl Džima i Krokodil Dandija. Kao profesionalni lovac na krokodile ubio ih je oko 10.000 u Australiji i Papua Novoj Gvineji...

Sava Maksić je rođen 1937. u Kovilju i kao osnovac je jurio u Novi Sad da gleda filmove o Tarzanu i onda često kasneći na poslednji prevoz je morao peške za Kovilj. Sava Maksić, verovatno najveći živi lovac na krokodile, rođen je 1937. godine u Kovilju. I mada u tamošnjim vodama nema veće ribe od štuke, zahvaljujući Tarzanu i filmovima o njemu, još kao dečak je imao samo jednu želju-da lovi krokodile. Kao osnovac, čim bi završio sve poslove i dobio odobrenje roditelja, jurio bi u Novi Sad da gleda filmove o Tarzanu. Toliko ih je voleo da se često zadržavao pred plakatima i tako kasnio na poslednji prevoz za svoj Kovilj. Tih godina nije bilo druge, morao je peške. Hodajući tako po vedrim noćima od Novog Sada do Kovilja, maštao je samo o jednom. Da kao Tarzan, bude lovac na opake, dugorepe nemani. Dečački san nije mogao da ostvari pored Dunava...
Nošen svojom željom je pobegao iz Jugoslavije 1957. Kao politički emigranti peko Evropestigao u Australiju gde se oženio australijankom Lindom i sa njom dobio četiri ćerke. U Australiji je postao profesionalni lovac u divljini Australije. Potom je unajmljen da lovi krokodile u Papua Novoj Gvineji,na Sepik reci, gde sam lovi krokodile, otkupljuje kožu od domorodaca i vodi hotel u Angoramu.
Bio je opčinjen jedinstvenim umetničkim rukotvorinama domorodaca tog kraja i postao je najveći izvoznik te umetnosti u Australiju, Evropu i Ameriku.
Maksić je pet godina živeo na Sepik reci tokom kojih je stalno plovio obilazeći skrovita mesta i nepoznata plemena. Sprijateljio se lokalnim stanovništvom koji su mu puno verovali i otkrili plemenske legende i tajne koje su stajale iza njihove umetnosti. Dugi razgovori sa njima su upoznali Maksića sa njihovom kulturom i mitologijom što je samo nekoliko stranaca imalo priliku. U saradnji sa Pol Meskilom i Matom Latinom on je te priče stavio na papir i objavio knjigu PRIMITIVNA UMETNOST PAPUA NOVE GVINEJE.
Odlazi za Ameriku gde u Njujorku na Menhetnu otvara galeriju primitivne umetnosti. Zatim otvara i turističku agenciju da bi bogate Amerikance vodio u džungle Papua Nove Gvineje...
OVA KNJIGA JE PRIČAO O NJEGOVOM ŽIVOTU....