ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tardis, 2007.
Odlično očuvana.

Bakić nije na tragu naučne fantastike. On trasira put koji su pre njega trasirali Svift, Kafka, Domanović, Čapek... Žanrovsko određenje ne znači ništa. Elementi sadržaja samo su dekor, u Bakićevom opusu svrha je samo jedno ? istina. Poetska svrha. Njoj suprotstavljena, kontrapunkt koji proizvodi naboj književne radnje jeste društvena (evolucijska?) neistina. Živi dekor i živi model je ono što ostaje u čitaocu nakon ovakvog iskustva. Ono što je futuristički ideal reklamokrata, da se reklama projektuje na retinu ili u sam mozak potrošača, Bakić je ostvario na veoma efikasan način. To je ono što najviše pleni kod ovog obdarenog autora: njegovo precizno dodavanje nedevalvirane duhovne valute u lični trezor čitaoca.

Ilija Bakić (Vršac, 1960) srpski je pesnik, pripovedač, romansijer, književni i stripski kritičar, urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam.[1]
Biografija

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine.[2] Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji.[1][3] Poznat je kao pripovedač, pesnik, romansijer, književni kritičar. Njegove književne aktivnosti i stvaralaštvo vezani su za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela su objavljena ili samostalno ili su zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike. Potpisuje veliki broj kritičkih tekstova i eseja na temu fantastike. Na taj način je značajno doprineo popularizaciji tog žanra i juna 2017. godine dobio je za to i nagradu u okviru Festivala fantastične književnosti Art-Anima.[4]
Bibliografija
Objavljene knjige

Resurekciona seča početnog položaja (poezija), Nezavisna biblioteka „Ugao“, Vršac, 1993.
Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora - Artefakt 1 (poezija), samizdat, Vršac, 1995.
Prenatalni život (roman), edicija Znak Sagite, Beograd, 1997. 2. izdanje: Narodna knjiga - Alfa, 2005. Elektronsko izdanje: „Projekat Rastko“ u Biblioteci srpske fantastike, Beograd, 1999.
Želite li besplatno da letite (poezija), koautorski sa Zvonkom Sarićem, samizdat, Subotica-Vršac, 1997.
Novi Vavilon (proza brutalis), samizdat, Vršac, 1998.
Koren ključa, naličje ravnodnevnice (poezija), Umetnička radionica „Kanjiški krug“, Kanjiža, 1999.
Dole, u Zoni (izabrane priče, priredio Zoran Stefanović), elektronsko izdanje: „Projekat Rastko“ u Biblioteci srpske fantastike, Beograd, 2000.
Slava dekadnog sistema ili o A E I O U (poezija), 2000.
2002 (vizuelna poezija) 2002.
Protoplazma (poezija) 2003.
Jesen Skupljača (izabrane priče), Tardis, Beograd 2007.
Filmovi, poezija, Tardis, 2008.
Bagra diše, zbirka priča, Everest Media, Beograd, 2009.
Nastaviće se... (stripopriče br.1), zbirka priča, Tardis, 2009.
U odvajanju, zbirka priča, Agora, Zrenjanin, 2009.
Led, novele, Tardis, 2010.
Mudrijaši: svemirska ujdurma, pucačina, roman/grafički roman, Tardis, 2012.
Futurista u odstupanju ili Unezverijada, roman, Tardis. 2012. ISBN 978-86-6099-037-4.
101 lice fantastike: leksikon žanrovskih pisaca, Agora, Novi Sad, Zrenjanin, 2015.
Čitanje signala, književni prikaz, Everest Media, Beograd, 2017.COBISS.SR 230034444
Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, Agora, Zrenjanin i Novi Sad, 2019.[5]

Važnije antologije i književni izbori

Tamni vilajet 2, uredio Boban Knežević, Znak Sagite, Beograd, 1992.
Tamni vilajet 3, Znak Sagite, Beograd, 1993.
Tamni vilajet 4, Znak Sagite, Beograd, 1996. Drugo izdanje 2012.
Nova srpska fantastika, uredili Boban Knežević i Sava Damjanov, SIC, Beograd, 1994.
Fantastična reč, Književna reč, br. 492/493, Beograd, 1997.
Ugriz strasti (priče erotske fantastike), uredio Pavle Zelić, Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, 2007.
Nova srpska pripovetka (priredio Goran Skrobonja), Paladin, Beograd,2013.
Stoleće signalizma, Everest media : Međunarodna kulturna mreža `Projekat Rastko`, Beograd, 2014.
HAARP i druge priče o teorijama zavere (priredio Goran Skrobonja), Paladin, Beograd, 2014.
Književna fantastika : Almanah, Čarobna knjiga, Beograd, 2015.
Vadisrce : po motivima istoimenog romana Borisa Vijana / Đorđe Milović, (predgovor Ilija Bakić), Modesti stripovi, Beograd, 2015.
Haksli i novi, jadni svet, Dnevnik, God. 73, br. 24419 (10. feb. 2015). str. 10.

Recepcija opusa

Bakićevim opusom se bavi i savremena srpska nauka o književnosti kroz članke dr Bojana Jovića, a dela su mu visoko ocenjena i od strane kritike i kolega.

Zoran Živković, naučnik i pisac: „Ilija Bakić najbolje je čime već dugo raspolaže srpska naučna fantastika.“
Dejan Ajdačić, filolog i slavista: „Bakić je pisac koji zamišlja i uverljivo predstavlja našu moguću budućnost.“
Goran Skrobonja, pisac i prevodilac: „Briljantni pripovedač izbrušenog stila, hroničar stvarnih i mogućih događaja na granici između svetla i tame, Ilija Bakić donosi čitaocu osobenu poetiku koja nadrasta stroge odrednice žanra i otvara nove puteve za savremenu srpsku književnost. Najbolji fantast među pesnicima i najbolji pesnik među fantastima, Bakić svojom zbirkom priča Jesen skupljača čitaocu uistinu daje ono najbolje od oba sveta.“
Zoran Stefanović, pisac-dramaturg i izdavač: „Ilija Bakić, kao dobro čuvana književna tajna, nesumnjivo je jedan od retkih pisaca evropskog ranga koje neosvešćeni eks-jugoslovenski prostor ima.“

Nagrade

Dobitnik je više nagrada.[1]

1998 — Nagrada Srpskog društva za naučnu fantastiku iz Beograda za najbolju srpsku dugu priču: Više od 90 fragmenata povratka (Književna reč, br. 492/493, Beograd, 1997).
1999 — Nagrada društva za naučnu fantastiku iz Beograda Lazar Komarčić za najbolju kratku srpsku priču: Istinite laži o ratu svetova (časopis Znak Sagite, br. 5, Beograd, 1998).
2010 — Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu U odvajanju.
2017 — Nagrada „Stanislav Lem”, za fantastiku u književnosti.[6][7]
2017 — Nagrada Festivala fantastične književnosti Art-Anima za doprinos popularizaciji fantastike[4]
2021 — Nagrada „Bogdan Čiplić”, za najbolji prozni rukopis, za rukopis romana Dvostav.[8]