ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 252
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dvanaest godina nakon njegove pobede nad kućom Harkonena, Pol Atreid vlada s pustinjske planete Arakisa. Poznatiji pod imenom Muad’Dib, koje izaziva strah i trepet, on je car poznate vaseljene, ikona fanatičnih Slobodnjaka, genetski unapređeno superbiće čije vizije otkrivaju sve moguće budućnosti. Pol poseduje više moći nego što bi ijedno ljudsko biće ikad trebalo imati, pa ipak ne može da spreči rat koji se, u njegovo ime, rasplamsao širom carstva.

Dok bivši saveznici postaju zaverenici, a moćne političke kuće čiji je položaj uzurpirao preuzevši presto delaju protiv njega, Pol prihvata opasan dar u nadi da će između spletaka i haosa naći iskru mira i prijateljstva, vagajući put kroz brojne budućnosti u kojima ljudska vrsta uništava samu sebe – kako bi našao onu jednu u kojoj je čovečanstvo spaseno.

Izuzetan nastavak romana koji se uhvatio ukoštac s kompleksnim pitanjima interakcije politike, religije, evolucije i moći i sam istražuje te teme i fokusira se na spregu spasenja i tiranije te na mitologizaciju heroja, postavljajući pitanje koliko smo spremni da platimo spasenje čitave vrste i da li uopšte imamo pravo na to.


„Fenomenalno... roman možda i bolji od
Dine
.“ –
Galaxy Magazine


„Savršen nastavak
Dine
... čudesno.“ –
Challenging Destiny


„Herbertova kreacija univerzuma
Dine
[...] i danas je jedno od vrhunskih i ključnih postignuća naučne fantastike.“ –
Louisville Times


Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.

Rođen je kao Frank Herbert Junior u Takomi, Vašington. Sa 19 godina počinje da piše za lokalne novine, ali kada počne Drugi svetski rat odlazi u vojsku gde je vojni fotograf. Po povratku iz rata se upisuje na književnost, ali je nije diplomirao. Naučnu fantastiku počinje da piše 1950-ih. Njegova dela su inspirisana ekologijom u sprezi sa evolucijom, religijom i politikom.

Stvaralaštvo
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]

Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).

Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...

U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline...