Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

odlično stanje kao na slikama


Kolevka / Artur Klark, Džentri Li ; preveli Žika Bogdanović, Mirjana Živković
Jedinstveni naslov The Cradle. scc
Vrsta/sadržaj type of material roman
Jezik srpski
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Polaris, [199?] (Zemun : Metem)
Ostali autori Bogdanović, Žika
Živković, Mirjana
Fizički opis 324 str. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka Polaris. Serija naučne fantastike Polaris
Napomene Prevod dela: The Cradle / Arthur C. Clarke & Gentry Lee







Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke; Мајнхед, 16. децембар 1917 — Коломбо, 19. март 2008) је био британски писац и проналазач. Уз Ајзака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике, али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама.

Рођен је у Мајнхеду у Самерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948.

Оженио се Американком Мерилин Мејфилд у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао `То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу`.

Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.

Године 1951, написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: `Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик“ а на филму „Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк“.

Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 1998. године прогласила витезом. Преминуо је 19. марта 2008.[1]

Погледи
О религији
Тема религиозности и духовности се појављује у многим списима Артура Кларка. Говорио је: „Сваки пут до знања је пут до Бога – или Стварности, која год реч вам је дража“.[2] О себи је говорио да је „фасциниран концептом Бога“. Ј. Б. С. Халдане је, нешто пре своје смрти, нагласио Кларку у приватном писму да би Кларк требало да добије награду из теологије јер је тек један од неколицине који су написали нешто ново у том пољу, и у наставку је чак написао да би Кларк представљао претњу, да његови списи нису садржали више контрадикторних теолошких становишта.[3] Када је ступио у британско Краљевско ратно ваздухопловство, Кларк је инсистирао да на (војним идентификацијским) плочицама ипак буде обележен као пантеиста, а не као што је уобичајено – Енглеска црква.[4] У есеју „Кредо“ из 1991. је написао за себе да је логички позитивиста још од десете године.[3] За шриланчанске новине „Острво“ је 2000. изјавио „Не верујем у Бога нити у загробни живот`[5] и изјаснио се као атеиста.[6] Био је почасни лауреат хуманиста на Међународној академији за хуманизам.[7] Такође се изјашњавао као „крипто-будиста“, инсистирајући на томе да будизам није религија.[8] У ранијем животу је показао мало интересовања за религију, нпр, неколико месеци након венчања је открио да му је супруга презвитеријанац.
Чувена Кларкова реченица, која се често цитира је „Једна од највећих трагедија човечанства је што је религија киднаповала морал“.[8] Такође су цитиране његове речи у вези са религијом 2004. у часопису „Популарна наука“ „Најзлокобнији и најупорнији од свих умних вируса. Треба да га се отарасимо што пре.`[9] У тродневним „дијалозима о човеку и његовом свету“ са Аланом Вотсом је навео да је био пристрасан у борби против религије и да није могао да опрости религијама неспособност да временом спрече зверства и ратове.[10] У осврту на дијалог, у ком је још јасније нагласио „човечанство“, у претпоследњој епизоди емисије „Мистериозни свет“ имена „Чудна небеса“, рекао је: „Понекад помислим да је универзум заправо машина направљена да непрестано изненађује астрономе“. При крају те исте епизоде, у последњем сегменту, у ком се говорило о Витлејемској звезди, Кларк је навео да је његова најомиљенија теорија[11] да би то могао бити пулсар. С обзиром на то да су пулзари откривени у временском интервалу између писања кратке приче „Звезда“ 1995. и прављења „Мистериозног света“ 1980. и с обзиром на најновије откриће пулсара ПСР Б1913+16, Кларк је рекао „Како романтично, ако и сада можемо да чујемо умирући глас звезде који је најавио хришћанску еру.`[11]

Кларк је оставио писане инструкције за сахрану, које гласе: „Апсолутно ниједан религијски ритуал било које врсте који се односи на било коју религијску веру не сме да има везе са мојом сахраном“.[12]

О паранормалним феноменима
Кларк је раније у својој каријери био опчињен паранормалним и навео је да је то била инспирација за његов роман „Крај детињства“. Цитирајући гомилу обећавајућих тврдњи о паранормалном које су касније оповргнуте, Кларк је описао како је његова ранија отвореност према паранормалном прерасла у „готово апсолутни скептицизам“ до његове биографије из 1992. године.[4] Током интервјуа, и 1993. и 2004 – 2005, говорио је да не верује у реинкарнацију, јер не постоји механизам који би то омогућио, мада је често и наводио .`Увек парафразирам Џ. Б. С. Халдана: Универзум није само чуднији више него што замишљамо, чуднији је више него што можемо да замислимо.`.[13][14] Назвао је идеју о реинкарнацији фасцинантном, али је преферирао коначност у постојању.[15]

Кларк је веома познат и по тв серијама које су се бавиле истраживањем паранормалних феномена –Артур Кларков мистериозни свет- (1980), -Артур Кларков мистериозни универзум- (1985) и -Артур Кларков свет чудесних моћи- (1994) – што је резултирало пародијом у једној од епизода серије `The Goodies`, у којој је Кларков шоу отказан након тврдње да Кларк - не постоји.

Библиографија
Prelude to Space (1951)
Песак Марса (The Sands of Mars) (1951)
Острва на небу (Islands in the Sky) (1952)
Ка спуштању ноћи (Against the Fall of Night) (1953)
Крај детињства (Childhood`s End) (1953)
Expedition to Earth (1953), збирка приповедака
Светлост земаљска (Earthlight) (1955)
Reach for Tomorrow (1956), збирка приповедака
Град и звезде (The City and the Stars) (1956)
Tales from the White Hart (1957), збирка приповедака
Дубоко понирање (The Deep Range) (1957)
С друге стране неба (The Other Side of the Sky) (1958), збирка приповедака
Пад месечеве прашине (A Fall of Moondust) (1961)
Tales of Ten Worlds (1962), збирка приповедака
Острво делфина (Dolphin Island) (1963)
Glide Path (1963) - његова једина не-научно-фантастича књига
The Nine Billion Names of God (1967), збирка приповедака
2001: Одисеја у свемиру (2001: A Space Odyssey) (1968), са Стелнијем Кјубриком
The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
Of Time and Stars (1972), збирка приповедака
Сунчани ветар (The Wind from the Sun) (1972), збирка приповедака
Састанак са Рамом (Rendezvous with Rama) (1973)
The Best of Arthur C. Clarke (1973), збирка приповедака
Матица Земља (Imperial Earth) (1975)
Рајски водоскоци (The Fountains of Paradise) (1979)
2010: Друга одисеја (2010: Odyssey Two) (1982)
Стражар (The Sentinel) (1983), збирка приповедака
Свет загонетних сила (World of strange powers) (1984), по истоименој ТВ серији
Песме далеке земље (The Songs of Distant Earth) (1986)
2061: Трећа одисеја (2061: Odyssey Three) (1988)
Сусрет са медузом (A Meeting With Medusa) (1988)
Колевка (Cradle) (1988), са Џентријем Лијем (енгл. Gentry Lee)
Рама II (Rama II) (1989), са Џентријем Лијем
С оне стране спуштања ноћи (Beyond the Fall of Night) (1990), са Грегоријем Бенфордом (енгл. Gregory Benford)
Tales From Planet Earth (1990), збирка приповедака
Дух са Гранд Бенкса (The Ghost from the Grand Banks) (1990)
More Than One Universe (1991), збирка приповедака
Врт Раме (The Garden of Rama) (1991), са Џентри Лијем
Откривени Рама (Rama Revealed) (1993), са Џентри Лијем
Божји чекић (The Hammer of God) (1993)
The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), албум слика са коментарима
Апокалипса Америке (Richter 10) (1996), са Мајком Маквејом (енгл. Mike McQuay)
3001: Коначна одисеја (3001: The Final Odyssey) (1997)
Окидач (The Trigger) (1999)
Светлост других дана (The Light of Other Days) (2000), са Стивеном Бакстером (енгл. Stephen Baxter)
Око времена (Time`s Eye) (2004), са Стивеном Бакстером (први део трилогије Временска одисеја)
Олуја са Сунца (Sunstorm) (2005), са Стивеном Бакстером (други део трилогије Временска одисеја)
Прворођени (Firstborn) (2007), са Стивеном Бакстером (трећи део трилогије Временска одисеја)
Последња теорема (The last Theorem) (2008), са Фредериком Полом