Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-7448-131-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Berberova, Nina Nikolajevna, 1901-1993 = Бербéрова, Нйна Николáевна, 1901-1993
Naslov Kurziv je moj : autobiografija / Nina Berberova ; prevela sa ruskog Slobodanka Draškoci
Jedinstveni naslov Курсив мой. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2002
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2002 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 659 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Draškoci, Slobodanka, 1938- = Draškoci, Slobodanka, 1938-
Zbirka ǂBiblioteka ǂSabrana dela / [Paideia]
Napomene Prevod dela: Курсив мой

Podatak o izdanju preuzet iz CIP-a
Tiraž 2 000
Napomene uz tekst
Biografski dodatak: str. 581-646
Registar.
Predmetne odrednice Berberova, Nina Nikolajevna, 1901-1993 – Autobiografija

Autobiografija Kurziv je moj je svakako jedno od najpoznatijih dela Nine Bereberove, spisateljice za koju mnogi tvrde da je bila hroničar dvadesetog veka. Prica o njenom životu prepliće se sa pričom o njenim savremenicima, kao sto su, Hodasevič, Šklovski, Pasternak, Beli...

„Ova knjiga, to nisu uspomene. Ova knjiga je istorija moga života, pokušaj da taj život ispričam hronološkim redom i otkrijem njegov smisao. Volela sam i volim život, no ne manje od njega (ali ni više) volim njegov smisao. Pišem о svojoj prošlosti i sadašnjosti, а о prošlosti govorim svojim sadašnjim jezikom. U različito vreme pisala sam povremeno eseje о svojim uspomenama i kada sam govorila о sebi, nisam se osećala sasvim prijatno, kao da sam nametala čitaocu junaka koga on od mene nije očekivao. Ovde ću govoriti više о sebi, a manje о svima drugima zajedno: skoro sve ovde biće о meni samoj, mom detinjstvu, mladosti, о zrelim godinama, о mojim odnosima sa drugim ljudima – takva je zamisao ove knjige. Moja misao živi ne samo u prošlosti (kao sećanje), već i u sadašnjosti (kao svest о sebi u vremenu).
Budućnost može u potpunosti da ne postoji, ili može da bude kratkotrajna i fragmentarna.
Istorija mog dugog života ima u mojoj svesti početak, sredinu, i kraj. U toku pripovedanja biće jasno u čemu vidim smisao tog života (a možda i smisao svačijeg života) i gde je put ka tom smislu ili čak – gde je taj smer, i kuda taj put vodi. Govoriću о upoznavanju sebe, о svom oslobađanju, о svom otkrivanju, о zrelosti, koja daje pravo na to otkrivanje, о usamljenosti u mravinjaku, koja je za mene uvek bila nešto daleko privlačnije i plodotvornije od usamljenosti u gnezdu.
Od tri mogućnosti: živeti za budućnost, živeti za buduća pokolenja i živeti za današnji dan, vrlo rano sam odabrala treću, najsvirepiju imanenciju, po Hercenovim rečima.“


Nina Nikolajevna Berberova (Sankt Peterburg, 26. jul 1901 – Filadelfija, 26. septembar 1993) je bila ruski pisac i profesor ruskog jezika na privatnom univerzitetu u Nju Hejvenu. Svetsku slavnu stekla je van granica Rusije.
Nina Berberova rođena je u Sankt Peterburg juna 1901. godine. Majka joj je bila Ruskinja, a otac jermenskog porekla. Sa devetnaest godina udaje se za ruskog pesnika Vladislava Hodaseviča, s kojim emigrira u Nemačku. Narednih godina stanovali su kod Hodasevičevih prijatelja u Rimu, Londonu, Pragu, Vaeneciji, Marijenbadu, Belfastu i Sorentu da bi se 1925. preselili u Pariz. Ubrzo počinje da piše kratke priče za ruske emigrantske časopise Poslednje novosti i Ruska misao.
Godine 1936. piše kontroverznu biografiju Čajkovskog. Razvodi se od Hodaseviča i udaje za Nikolaja Makejeva, bivšeg poslanika Ruske dume. Kao i prethodni, i ovaj brak se ubrzo raspada.
Posle 25 godina boravka u Parizu, sa samo 75 dolara napušta Francusku 1950. i odlazi u SAD, i posle devet godina postaje američka državljanka. Udaje se za koncertnog pijanistu Kočevickog. Karijeru nastavlja na privatnom univerzitetu u Jejlu kao profesor ruskog jezika i književnosti.
Godine 1963. prelazi da radi na Prinstonski univerzitet, gde ostaje do svog penzionisanja 1971. Godine 1991. seli se u Filadelfiju, gde umire dve godine kasnije. Pre svoje smrti posetila je postsovjetsku Rusiju.
Dela
Bila je romanopisac, memoarista, pesnik i kritičar. Njena dela postala su poznata tek posle Drugog svetskog rata. Njena autobiografija pisana na ruskom objavljena je prvo na engleskom 1969, da bi tek 1983. bila objavljena i ruska verzija.
Jedno od najpoznatijih Nininih dela je novela „Klavirska pratnja“ koja je 1992. doživela ekranizaciju, u režiji francuskog režisera Kloda Milera.
Novele
Klavirska pratnja
Rokanval
Lakej i devojčura
Astašev u Parizu
Oživljavanje Mocarta
Bijankurske svetkovine
Plač
Trska koja misli
Crna bolest
Kraj Turgenjevljeve biblioteke
U spomen na Šlimana
Romani
Poslednji i prvi
Gospodarica
Knjiga o sreći
Olujni rt
Čajkovski
Borodin
Ostala dela
Kurziv je moj (autobiografija)
Ljudi i lože: ruski slobodni zidari HH veka
Gvozdena žena: biografija baronice Budberg
Aleksandar Blok i njegovo vreme
Pesme 1921–1983
MG108 (N)