ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Oblast: Oftamologija
Jezik: Srpski

Kao nova


Autor knjige, Siniša pašćan, je školovan optičar sa ličnim iskustvom u struci od preko 40 godina, prikupio je mnogo finesa i tajni iz oblasti optike i rešio da sve što zna iz svoje struke nesebično i javno iznese u ovom priručniku. Naslov knjige govori o cilju i koristi od ovog njegovog rada. U uvodu knjige navode se kraći istorijski podaci o otkrićima koja se prethodila razvoju optike i mogućnostima da se naočarima popravi vid kod ljudi. Podvučena je potreba za nošenjem naočara za korekciju vida. U prvim poglavljima navedene su ukratko anomalije oka koje dovode do lošeg vida i ukazano na mogućnost korigovanja istih upotrebom odgovarajućih naočara.
Naočare se sastoje od dva dela, od stakla koje služi za korekciju vida i okvira koji predstavlja nosač stakla. Detaljno je opisan okvir naočara sa svim svojim delovima. Za svaki pojedini deo okvira podvučena je njegova funkcija i značaj za udoban okvir naočara koji ima ulogu u službi dobrog vida. U delu knjige koji govori o staklima za naočare, opisane su sve vrste dioptrijskih sočiva (konveksna, konkavna, kombinovana, cilindrična, bifokalna, multifokalna), kao i materijal od koga su izrađene. Navedene su i mogućnosti bojenja dioptrijskih stakala i šta su prednosti i nedostaci istih. Posebno su opisane naočare za daljinu i blizinu, i u vezi toga su opisane bifokalne i multifokalne naočare. Deo teksta u knjizi posvećen je posebnim vrstama naočara, kao što su zaštitne naočare za određene profesije, sunčane naočare i naočare za decu. Na kraju postoji tekst koji govori o kontaktnim sočivima, o dilemama pacijenta treba li da ih nose, koje su prednosti i mane istih.
Dobro je da knjiga obiluje brojnim slikama koje pokazuju vrste i oblike naočara što doprinosi da izneta materija bude razumljiva i bolje shvaćena. Slike pokazuju i estetsku stranu pojedinih vrsta naočara, što je od velikog značaja za pacijente pri odabiru okvira i stakala za naočare. Posebno su za pohvalu korisni savetikoji prate svako poglavlje, a koji predstavljaju odgovore na česta pitanja i dileme osoba koje treba da nose ili već nose naočare. Oni ih upućuju na mogućnost da ove dileme otklone, da bolje razumeju razloge za nošenje naočara, a u slučaju nekih nepoželjnih pojava, da ih uputi tamo gde će dobiti pravu stručnu pomoć. U knjizi su iscrpno navedena uputstva za izbor naočara, rukovanje, negovanje (čišćenje) i čuvanje naočara, a sve to sa ciljem da onima koji ih nose dugo služe i zadovolje kvalitet života. Koncepcija knjige, u celini, dobro je zamišljena, napisana je prihvatljivim i razumljivim stilom. Namenjena je zainteresovanim pacijentima, zatim optičarima, kao i onima koji su zainteresovani da to postanu, defektolozima, kao i pomoćnom osoblju koje radi u očnim ustanovama. Uverena sam da će knjiga „Naočare u službi dobrog vida“, autora Siniše Pašćana, biti široko prihvaćena i od velike koristi i pomoći svima koji je budu čitali. Pojava ove knjige popuniće nedostatak literature iz ove oblasti i nadam se, doživeti više izdanja.
Dr sci med. Nevenka Dimoski, oftalmolog


„Teorija za optičare“, recenzija

U nedostatku literature, koja je namenjena teorijskom osposobljavanju, praktičnom i stručnom usavršavanju optičara, autor priručnika je pokazao iskrenu želju da svoje profesionalno znanje, kao i dugogodišnje iskustvo, prenese svima, koji su zainteresovani da posao optičara rade odgovorno. Posebnu pohvalu zaslužuje za trud, napor i vreme, koje je uložio, obrađujući kompleksne oblasti iz oftalmologije. Koristeći opsežne oftalmološke udžbenike, pokazao je sposobnost izdvajanja iz njih, za optičare fundamentalno i neophodno znanje, kao preduslov razumevanja i svrhe svog budućeg rada.

Stručnom delu prethodi hronološki pregled istorijskog razvoja optike, počev od XII veka pre Hrista, pa sve do današnjih dana. Pored podatka da su prve naočari nastale 1285. godine u Italiji, sledi još niz interesantnih podataka. U poglavlju oftalmologije su na jasan i pregledan način objašnjeni građa i funkcija oka, njegovi pomoćni organi, funkcije mišića pokretača oka i njihova inervacija. Šematski prikaz normalnog (emetropnog oka), kao i tekstualno objašnjenje su dati kao polazna osnova daljeg razumevanja, kako pojma vidne oštrine, tako i njegovi poremećaji. Objašnjeni su svi metodi subjektivnog i objektivnog određivanja vidne oštrine na daljinu i blizinu. Određen je pojam akomodacije, njen značaj, kao i psoledice poremećaja iste.

Refrakcione anomalije – hipermetropija, miopija i astigmatizam, s obzirom na važnost njihovog razumevanja, temeljno su objašnjene i dopunjene primerima, kako šematskim (samih anomalija), tako i od strane očnih lekara propisanih recepata, korekcionih stakala (sferičnih, cilindričnih, sferocilindričnih i prizmatskih). Kako smetnje vida nisu uvek psoledica navedenih anomalija, već i mnogobrojnih oboljenja oka, pominju se dva najčešća-katarakta i glaukom, i u tom smislu upozorenja, kada treba na njih posumnjati i kako postupati. Definisanje mnogih oftalmoloških termina, kao i onih koji pripadaju optičarskoj struci u velikoj meri pomažu usklađenom radu u međusobnom razumevanju oftalmolog-optičar.