Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-80830-22-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MIŠEL UELBEK

NE MIRIM SE - lična antologija 1991-2013.

Prevod - Vladimir D. Janković

Izdavač - Booka, Beograd

Godina - 2019

204 strana

20 cm

Edicija - Booka

ISBN - 978-86-80830-22-3

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
„UDRI GDE TREBA`, predgovor Agat-Novak-Leševalije
Prvo sam u jedan zamrzivač pao

HIPERMARKET - NOVEMBAR
POPODNE, BULEVAR PASTER
BIRO ZA ZAPOŠLJAVANJE
Dan se budi, raste, na grad se survava

RASPODELA - POTROŠNJA
LJUBAV, LJUBAV
PODNE
Kao vikend u autobusu

DŽIM
Bolnice volim, ta utočišta bola
Tol`ka srca kucahu na ovom svetu
Teška ta je smrt prebogatih starica
Otac beše kreten, taj samotni prostak

KRAJ MOGUĆEG PUTA
KRAJ VEČERI
Školjka desnog uha
Na uglu kod robne kuće masa vrije
Proputovat` treba kosmos, lirske pute
Lažna sreća popodnevna
Predmeti sitni, pod konac
Venecijom dok sam hodô
Kalje de Sant`Engrasija

OSEĆANJE HLADNOĆE
Što ni u beskraja niti

ONA I ON U ULICI AVRON
Živeti bez sidra, okružen prazninom
Živeti bez sidra, okružen prazninom
Na vodi je svetlo samo
Nežno se meškolje brda
U ekspres-vozu za Durdan
U metrou skoro pustom
Čmari dok u noći dišu
Telo moje nije svoje
Televizijske antene
Vežbaš se u razmišljanju
Magla se na brdu svila
Lebdeo sam iznad reke
Trenutak nevinosti pride
Tela na pesku. Gomila
Koža granice imade
Vreme je da predah skrili

ČITAJTE BELGIJSKU ŠTAMPU!
ČEKAJUĆI UKOP

OBLACI, NOĆ
Nezdrave su ruke u utvara svesne
Bilje koje sve proždere
Otišao sam na odmor sa sinom
Moramo da razvijemo stav
Insekti po kamenju jure
Nekad beše ljubav, il` ljubavi slutnja

U PROZRAČNOM VAZDUHU
Laste uzleću

KAD NEŠTO TRAJE I NE STAJE
Postojati, opažati

DALEKO OD SREĆE
Kosmos ima oblik polukruga
Smrt čista kô suze
Vere nema više
Ničeg da u meni sine

SO LONG

POSLEDNJE VREME
Čelični trougao seče krajolik

VARIJACIJA 49: POSLEDNJE PUTOVANJE
Ljubav sam prvi put vodio na jednoj plaži 17-23
Nekadašnja opsesija i žar novi
U jutra spokojna, mila

DERBA, „,PREBLAGA`
PAKET ARANŽMAN
PAKET ARANŽMAN 2

NA ODMORU
Svetlo niče, nove oblike dobiće
Senke nema; nebesa plava su, prazna
Ta želja da ne radim ništa
Jutro, sunce brzo brodi
Svinut lûk tuge sevnu u mraku
Zamor noć sad vari, bez zvezde da žari

SEĆANJE NA MORE
Živela je u bombonjeri
U komi je, mirna

UM V
Stojim u tunelu od kompaktnih stena

VERSKI POZIV
Uvek sam imao utisak

NOVA PODELA KARATA
Kad je hladno
Tragovi noći
Kô stabljika kukuruza iščupana
Ja sam kao dete što ne sme da plače
Napolju je mrak
Lagano klizismo ka palati iz sna
Tkanje fino, nežno oblaka se skriva
Informacije se mešaju kao igle
Vrteo sam se po sobi kao po kavezu
Stanica u Ivlinu
Kad stvari izgube smisô
Ranije, ranije mnogo, behu stvorenja neka
Počasti ljudskome rodu

NESTANAK
Valjamo se kroz svetlost ujednačenu
To je kao vena što pod kožom teče
Istina je: svet u kom ljudi jedva dišu

SMISAO BORBE
Nepomično milosrde
Nepomično milosrde
Žigosana klada

IMATERIJALISTI
SRŽ TESKOBE
Sublimna apstrakcija pejzaža
Brzi voz Atlantik jezdio je kroz noć
Vreme je bilo lepo

SREDA. MAJN - DOLINA RAJNE - KOBLENC
Teško da mi je mesto

NICA
SAVREMENA UMETNOST
VRT PAPRATI
DEVOJKA

VERONIKA
Polje konstantne jačine
LETO U DEJ-LA-BARU
SIVA KUĆA
SUMRAK

VEČE BEZ MAGLE
Pljuštalo je kô iz kabla
Zora je rasla, meka sva
Postoji jedna zemlja, granica, pre je

IZVOĐAČI POD UGOVOROM
DUG JE PUT ZA KLIFDEN
Gospodar zagledan u izazov snovan

PRELAZAK
Gde si, druže moj, dvojniče
Boje bezumlja odrede
Njive pod repom, dalekovod nad njima
Putem brzim pošli mi smo
Čekasmo, sami, mirni, na beloj pisti
Otupelost primam mesto milosrda

BIO-BIBLIOGRAFSKA NAPOMENA


`Mišel Uelbek – pesnik? U doba kad svi gledaju da se uže specijalizuju i kad se ulažu napori ne bi li se svi talenti popisali pod određenom, isključivom etiketom, ima i onih koji smatraju maltene nepriličnim za jednog svetski poznatog romansijera, koji je požnjeo sve uspehe, da se i dalje tvrdoglavo bakće poezijom: u tome prepoznaju nedvosmislen primer nečeg nespojivog. Bavljenje poezijom bilo bi, sve u svemu, protumačeno kao nekakav hobi Mišela Uelbeka, kapric koji mu valja dopustiti sa osmehom, pomalo blagim, ali i donekle razdražljivim. Izreći takav, ishitren sud, koji upravo posle ovog izdanja definitivno gubi svaku težinu, značilo bi izgubiti iz vida da je Mišel Uelbek pre svega pesnik.

Agat Novak-Leševalije (iz predgovora „Udri gde treba“)

„Surovo prefinjen kakav jeste, Uelbek je, može biti, otelovljenje oksimorona. Ili je on, takođe, gdekad i paganska molitva, i razdor, i ljubav, i mržnja, i strah, i gnev? Uelbek je, pre svega, jedna lucidnost, ta rana koja pulsira tako blizu suncu… i jedna krhka nežnost.”
An Bert

„Nemojte nikad zaboraviti, dragi čitaoci, da pesnik nije obično ljudsko biće. Mišel Uelbek je pesnik pre svega (njegov opus to potvrđuje: prvo je pesme objavljivao, i nikada nije okrenuo leđa poeziji, uprkos kolosalnom uspehu koji je postigao kao romansijer), pesnik, dakle, koji se sâm samcijat suočava s celim svetom, neshvaćen u svom staklenom dvorcu u kojem odjek njegovog Ja zamire u vrtoglavom sunovratu bezdanâ koje treba premostiti, i to tako što će preko njih hodati po žici, u bezazlenoj nadi da će jednom stići do civilizovanog sveta kojeg se, u suštini, užasava…”
Fransoa Gzavije`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Michel Houellebecq Non Réconcilié Unreconciled: Poems