Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vitki plamen
Gordana Simeunović

Izdavač: Društvo za afirmaciju kulture Presing 2021 67 STR

Žanr: Poezija, Domaći pisci

Elegantnim i stilski ujednačenim stihovima, Gordana Simeunović nas uvodi u svoj svet vešto skrivenih kontroverzi. Potrebno je pažljivo iščitavanje da biste u ovoj decentnoj poeziji uočili te vešto upletene suprotnosti, sakrivene smirenim užitkom koji nam ona pruža.
Tako ćete, obratite li pažnju, uočiti spoj savremene versifikacije, u koju su upakovane sve tradicionalne moralne vrednosne kategorije. Prepoznaćete radoznalost deteta koje, otvorenih očiju i čudeći se, posmatra svet oko sebe, sa rezigniranom mudrošću odrasle žene, prepune iskustva, žene koja sve to čemu se čudi i te kako već dobro zna. No, ne postoji to iskustvo koje će dete u njoj i u pravom čitaocu zaustaviti u začuđenosti.
Zamislićete se na svedenom mirnoćom, često i prividnom pomirenošću sa svetom u kome živimo, ispod koje bukti strast. Otud i naslov ove zbirke trajnih vrednosti – Vitki plamen, koji će ostati za pesnikom i kad izgori. Jer, ako ne izgori i nije pesnik a, ako ne ostane vitak… džaba je i goreo!

Dragi tata
…
Dragi tata,
prvu lekciju o ropstvu
naučila sam na jugu Afrike.

(Kabwe
je imao veliku zgradu
policijske stanice,
vučjake u boksovima)

Rekao si
da smo bezbedni.
Bio je to
ipak
blaži oblik ropstva,
nepodnošljiva dosada
u dobroj kući
sa velikim dvorištem
iz koga se nije smelo napolje.

Kad sam ukrala
bicikl tvoga sobara
srećna kao nanina livada
vozila sam kroz mali grad
na kraju sveta,
dok me oprez nije vratio.

Svi ste bili unezvereni,
Džonson najviše,
jer osim za sebe i mene,
brinuo je i za bicikl.

Znam da si bio ponosan na mene,
iako bih kod kuće u Jugoslaviji
dobila batine,
jer ti si krotio divlje afričke pčele
i sve znao o avanturama,
kako je nemoguće odupreti im se.

Dragi tata,
vratili smo se.
Osvajanje slobode je tek počinjalo.

Prvi plač

U Beogradu,
na uglu Balkanske i kraljice Natalije
stoji znak upozorenja: precrtana truba.
Piše:
Molimo za tišinu, bebe se rađaju.
Neka novi ljudi dobro čuju svoj prvi plač.

U doba korone

Zašto sam se setila sirijskog dečaka
koji viče: Sve ću vas reći bogu!
ne znam.
Želim da viknem:
Sve ću vas staviti u pesmu!
Ali ljubazno se ispod maske
smešim poštanskom službeniku
i izlazim iz pošte kao iz svemirskog broda.

Minibus

Na relaciji
Stepojevac – Beograd
penzionisani vozač
vozi iz petnih žila.

U minibusu
sede pospane žene.
Ko ženke kengura
čvrsto drže svoje torbe,
i u njima
ono malo
što im je ostalo od života.
Parče sna između kuće i fabrike.
L- 3. ORM. 4. POL. 10. K. 2