Autor: Snežana Petrović
Žanr: Poezija
Pismo: Latinica
Broj strana: 62
Povez: Mek
Format: 20 cm
Godina izdanja: 2015.


PogovorU kutiji stihova punoj,
Kriju se godine i trenuci....Čitajući izbor pesama koji je Snežana Petrović predložila za svoju drugu zbirku poezije imao sam samo jednu dilemu, a ona je, da li da autorki predložim naslov, koji je odabrala ili naslov „KUTIJA STIHOVA“. Autorka je mudro izabrala „ZNAM DA ME ČUJEŠ, MA GDE GOD BIO“, koji sem izuzetne snage poruke, za nju ima i emotivni naboj - poruku počivšem ocu.Ako se, čitajući poeziju, povedemo subjektivnim, pronalazeći sebe u stihovima, Kutija stihova je u prvom trenutku, meni, bila bliža srcu, no fraza post festum koja u doslovnom prevodu znači da se ništa ne može menjati kada je sve gotovo, naterala me je, da još jednom pročitam Snežanine stihove, da pokušam da se uselim u njenu glavu i vidim ono što i ona vidi. A to ne radim, nikako... u stvari, jako, jako retko, onda kada posumnjam u sebe.I uspelo je.Doslovno nisam promenio naočare, ali moj pogled na iste, više puta pročitane stihove kao da se izoštrio... Misli su mi malo, kao, malo drugačije nego onda, kada sam posle par letimičnih čitanja imao.Nisam promenio mišljenje da je ovo ljubavna i rodoljubiva poezija, ali, pažljivim iščitavanjem pronašao sam onu dubinu i oštrinu misaone poezije svojstvenu prirodno talentovanim pesnicima, onima koji stih ne slažu zarad potrebe metrike, već sebe i čitaoca radi. Ovde bih ispred ... čitaoca radi, dodao, „silom prilika“, jer naprosto ne mogu da poverujem da su ovi stihovi napisani sa željom da budu objavljeni, već... verujem da su pisani za „svoju dušu“, za „sebe“...Nisam, na žalost imao prilike da vidim predhodnu Snežaninu knjigu ali sam ubeđen da, ko god da je Snežani, dâo vetar u leđa da svoje stihove objavi, uradio je dobar posao.Snežana ima šta da kaže, i to što kaže, ume da kaže jednostavno, nepretenciozno taman kako treba da čitaoca zainteresuje da s jedne pređe na narednu pesmu.Ne može me niko i nikad ubediti da su ove pesme nastale da ih vasceli svet čita... Naprotiv, nastale su iz potrebe da se kaže nešto što u sebi Snežana ima... Verujem da u njenoj kutiji, fioci, kuferu... ima još mnogo nedorečenih stihova, zabeleženih misli ljubavi, sete, verovanja, viđenja... i svega onoga što samo pesničko oko i um vidi.Dar se dobija od Boga, nasleđuje, ali se ne ume naučiti, marljivim radom izučiti... Dar nije zanat, dar je dar i tačka.Snežana taj dar poseduje.Kada ova knjiga ugleda svetlost dana, ja ću je uzeti u ruke, jer, nije sve jedno čitati rukopis ili uzeti tek odštampanu knjigu u ruke. I onda ću je, opet, pročitati, štamparsku boju omirisati, možda na neki drugi način razumeti, no siguran sam da se neću pokajati.A Vi?Stevan Krstec Starčinski