Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Predrag Marković - L` imun. Isceđen

Biblioteka Pegaz, 1982. godine na 32. strane.


Knjiga je odlicno ocuvana.



Predrag Marković

Karijera - počeo je kao saradnik u `Studentu` 1979. Potom je i uređivao ovaj i listove `Vidici` i `Književna reč`. Od 1986. do 1988. bio je operativni urednik `Književnosti`. U međuvremenu, uređivao je i biblioteke `Albatros` i `Enigmu` u IP `Filip Višnjić`. S početkom višestranačja u Srbiji, postaje urednik kulturne rubrike u listu `Vreme`. Istovremeno, 1982. piše zbirku pesama `Limun. Isceđen`, a godinu dana kasnije i knjigu pripovedaka `Morali bi doći nasmejani lavovi`. Posle šest godina objavljuje `Otmenost duše`, zatim i antologiju mlađe srpske poezije `Zvučni stvorovi`.

U jednom trenutku, okreće se izdavaštvu. Prvo u sklopu preduzeća `Vreme knjige`, a od 1993. ima sopstvenu kuću `Stubovi kulture`. `Okupljam najkvalitetnije pisce podneblja`, sam kaže, a drugi dodaju: `Ime Predraga Markovića, izdavača i književnika, vezuje se za nastanak i etabliranje jedne veoma važne generacije u srpskoj književnosti, generacije kojoj pripadaju i Svetislav Basara i Radoslav Petković.`

Onog momenta kad je video da mu zbog Miloševićeve politike preostaje samo `šverc komerc`(`Sve više mojih čitalaca napušta zemlju, ona je iz godine u godinu sve manja, i u sve veći broj zemalja bi trebalo da švercujem svoje knjige da bi stigle do čitalaca`) odlučio je da se i politički angažuje. Tako je čovek koji je pre mitinga na Preobraženije 1999. organizovao isključivo rođendan svog sina, ušao u G17 i dobio zaduženje da brine o nacionalnom i kulturnom preporodu Srbije. Kao jedan od autora Pakta za stabilnost Srbije, brzo se svikao na političku delatnost, pa je biran za predsednika Političkog saveta G17 plusa.

Kako nije posve okrenuo leđa osnovnom zanimanju - štampanju knjiga, i kako mu se učinilo da bi mnogo bolje organizovao Sajam knjiga od svojih prethodnika, podržan od 26 izdavača iz obe republike, osnovao je Udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore. `Izdavači nisu plaćali iznajmljivanje prostora Beogradskom sajmu kao organizaciji, već Udruženju knjižara i izdavača Jugoslavije. Kad se izračuna kolika je cena normalnog iznajmiljivanja prostora na Sajmu i onoga što smo mi kao izdavači plaćali, ispadalo je da je neko tu debelo zarađuje`, plastično je objasnio neke od razloga `separatizma`. Ovaj njegov potez doveo je do sukoba između starih i novih organizatora, traženo je i od političke vrhuške da se umeša...