Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-87993-21-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Bernar 2010 226 strana

odlična očuvanost

„Prokleti dani“ su dnevničko-svedočanstvena proza Ivana Aleksejeviča Bunjina, nastala tokom 1918–1920. godine, u vreme revolucije, građanskog rata i sloma starog ruskog društvenog poretka. Delo nije klasičan roman, već spoj dnevnika, ličnog svedočanstva, političkog komentara, književne skice i dokumenta epohe.

Opšti rezime

Bunjin u „Okajanim danima“ beleži svakodnevni život u revolucionarnoj Rusiji, prvenstveno u Moskvi i Odesi, posmatrajući kako se pred njegovim očima raspada svet koji je poznavao.

Pripovedač nije neutralni posmatrač. Bunjin je izrazito neprijateljski nastrojen prema Boljševicima, Oktobarskoj revoluciji i revolucionarnom nasilju. On revoluciju doživljava kao katastrofu koja uništava kulturni, moralni i društveni poredak.

U zapisima se smenjuju:

svakodnevni događaji;

glasine i političke vesti;

susreti sa ljudima;

opisi ulica i gradova;

nasilje i strah;

glad i nestašica;

razmišljanja o ruskom narodu;

osuda revolucionarne ideologije;

sećanja na pređašnji život.

Posebno je snažan kontrast između starog sveta i novog revolucionarnog sveta.

Bunjin vidi kako nestaju stare društvene norme, privatna svojina, kulturne institucije, aristokratski i građanski način života, dok na njihovo mesto dolaze revolucionarna vlast, klasna mržnja, nasilje i politička represija.
Revolucija iz Bunjinove perspektive

Jedna od ključnih stvari za razumevanje dela jeste da „Okaјani dani“ treba čitati kao subjektivno svedočanstvo, a ne kao neutralnu istoriju Ruske revolucije.

Bunjin revoluciju posmatra iz izrazito antiboljševičke i antirevolucionarne perspektive.

Za njega je revolucija:

rušenje → nasilje → moralni pad → raspad društva → uništenje kulture.

On posebno teško doživljava činjenicu da revolucija ne ruši samo političke institucije već, prema njegovom viđenju, menja i čovekovu svest, ponašanje i moral.

Glavne teme

1. Revolucija

Centralna tema dela.

Bunjin pokušava da zabeleži šta revolucija znači na nivou svakodnevnog života običnog čoveka.

Ne govori samo o velikim političkim događajima, već o njihovim posledicama:

nestašica;

glad;

strah;

nasilje;

hapšenja;

pljačke;

nestanak sigurnosti.

2. Propast jednog sveta

Bunjin oseća da sa revolucijom nestaje čitava istorijska Rusija.

To je za njega više od promene vlasti.

Nestaju:

običaji;

kulturne vrednosti;

društveni odnosi;

privatnost;

osećaj lične sigurnosti;

tradicionalni način života.

Zato je delo istovremeno političko i izrazito nostalgično.

3. Nasilje

Nasilje je jedan od najčešćih motiva.

Bunjin opisuje kako političko nasilje postaje deo svakodnevice i kako se granice između dozvoljenog i nedozvoljenog pomeraju.

Revolucionarno nasilje za njega predstavlja znak moralnog raspada društva.

4. Glad i beda

Veliki istorijski procesi prikazani su kroz materijalne posledice.

Ljudi traže:

hranu;

ogrev;

novac;

posao;

sklonište;

način da prežive.

Tako istorija dobija konkretno, svakodnevno lice.

5. Strah

Strah prožima gotovo čitavu knjigu.

Čovek ne zna:

ko će biti uhapšen;

ko će nestati;

šta će doneti sledeći dan;

kome može da veruje.

Time se menja i priroda međuljudskih odnosa.

6. Masa i pojedinac

Bunjin je veoma kritičan prema pojmu mase.

Revolucionarna masa za njega često predstavlja gubitak individualnosti i odgovornosti.

Pojedinac postaje deo kolektiva koji može lako biti pokrenut ideološkim parolama.

7. Boljševizam

Bunjin Boljševizam vidi kao ideologiju koja opravdava nasilje u ime budućeg društva.

Posebno odbacuje:

klasnu mržnju;

revolucionarni teror;

ukidanje privatne svojine;

političku represiju;

uništavanje tradicionalnih institucija.

Moskva i Odesa

Moskva

Moskva je prikazana kao grad koji se nalazi u stanju raspada.

Bunjin beleži:

promene na ulicama;

političke parole;

pucnjavu;

nestašice;

ponašanje vojnika i revolucionara;

atmosferu neizvesnosti.

Grad postaje svojevrsna slika čitave Rusije.

Odesa

Kasniji deo svedočanstva vezan je za Odesu.

Tu se oseća još neposrednija blizina građanskog rata i političkog nasilja.

Odesa je istovremeno prostor čekanja, straha i nade u izlaz iz revolucionarne katastrofe.

Odnos prema ruskom narodu

Ovo je jedna od složenijih tema.

Bunjin istovremeno:

voli Rusiju;

idealizuje njenu kulturnu prošlost;

kritikuje revolucionarne mase;

prezire boljševizam;

pokušava da objasni zašto je do revolucije došlo.

Zbog toga je njegov odnos prema narodu često ambivalentan i protivrečan.

On vidi i žrtvu i učesnika istorijske katastrofe.

Istorijska vrednost dela

„Prokleti dani “ imaju veliku vrednost kao lični dokument epohe, ali ih ne treba koristiti kao jedini izvor za razumevanje Ruske revolucije.

Zašto?

Zato što je Bunjin:

lično pogođen revolucijom;

politički izrazito antirevolucionaran;

vezan za pređašnji društveni poredak;

emigrant nakon revolucije;

književnik koji događaje opisuje snažno subjektivnim jezikom.

Zato je najkorisnije čitati delo zajedno sa drugim svedočanstvima — uključujući izvore ljudi koji su revoluciju podržavali ili je posmatrali iz drugačije društvene perspektive.

Književne karakteristike

„Prokleti dani “ imaju izrazito fragmentarnu strukturu.

Nema klasične radnje sa zapletom, kulminacijom i raspletom.

Umesto toga postoje:

datirani zapisi;

kratke scene;

dijalozi;

komentari;

opisi;

političke refleksije;

lična sećanja;

glasine;

portreti ljudi.

Takva forma odgovara samom predmetu knjige: haotičnom vremenu u kojem ni svakodnevni život nema stabilnu strukturu.

Ključni pojmovi

Revolucija – nasilna ili radikalna promena političkog i društvenog poretka.

Oktobarska revolucija – Boljševičko preuzimanje vlasti 1917. godine.

Boljševizam – revolucionarni politički pokret predvođen Lenjinom koji je preuzeo vlast u Rusiji.

Građanski rat – oružani sukob koji je usledio nakon revolucije.

Boljševički teror – represija i političko nasilje revolucionarne vlasti.

Klasna borba – marksističko shvatanje istorije kao sukoba društvenih klasa.

Proletarijat – radnička klasa u marksističkoj teoriji.

Buržoazija – društvena klasa vlasnika kapitala i proizvodnih sredstava.

Revolucionarna masa – kolektiv koji učestvuje u revolucionarnim promenama.

Emigracija – napuštanje zemlje zbog političkih ili drugih razloga.

Nostalgija – čežnja za izgubljenim vremenom ili svetom.

Društveni poredak – način organizovanja društva i njegovih institucija.

Tradicionalne vrednosti – kulturne i moralne norme prethodnog društvenog poretka.

Politička represija – korišćenje državne sile protiv političkih protivnika.

Propaganda – sistematsko oblikovanje javnog mišljenja.

Ideologija – sistem ideja kojima se objašnjava i opravdava društveni i politički poredak.

Istorijsko svedočanstvo – lični zapis učesnika ili posmatrača istorijskih događaja.

Emigrantska književnost – književnost autora koji su napustili svoju zemlju, često iz političkih razloga.

Ključne reči

Prokleti dani, Rusija, Ruska revolucija, 1917, Oktobarska revolucija, Boljševici, Lenjin, građanski rat, Moskva, Odesa, revolucija, kontrarevolucija, emigracija, antiboljševički stav, političko nasilje, teror, glad, beda, strah, represija, propaganda, ideologija, klasna borba, proletarijat, buržoazija, masa, pojedinac, društveni raspad, moralni pad, stari poredak, tradicija, Rusija, ruska kultura, nostalgija, istorijsko sećanje, svedočanstvo, dnevnik, emigrantska književnost, lično iskustvo, politička proza.

„Prokleti dani“ su Bunjinovo lično i izrazito kritičko svedočanstvo o Ruskoj revoluciji i građanskom ratu, u kojem on revoluciju doživljava kao nasilni slom političkog, društvenog i kulturnog sveta kojem je pripadao.