Godina izdanja: 2020.
ISBN: 978-86-83741-48-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ZLI DUSI roman u tri dela

Dostojevski ZLI DUSI
Prevela Veljka Marković

Autorsko izdanje, 2020.
Tvrd povez, 1040 strana.

Divot izdanje romana „Zli dusi“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Reč je o luksuznom kritičkom samostalnom izdanju koje je u potpunosti pripremio profesor Zoran Živković.povodom čak četiri jubileja u jednoj godini (dva veka od rođenja Dostojevskog i 140 godina od njegove smrti, 150 godina od trenutka kada je ovaj roman počeo da izlazi u nastavcima u žurnalu „Ruski vesnik“, ali i punih sto godina od njegovog prvog prevoda na srpski jezik).

Uloživši tri i po godine rada, profesor Živković je, u susret jubilejima, priredio ne samo prvo kritičko izdanje romana „Zli dusi“, već i prvo kritičko izdanje uopšte nekog dela Dostojevskog na srpskom.

Roman „Zli dusi“ često se zajedno s „Braćom Karamazovima“, „Idiotom“ i „Zločinom i kaznom“ smatra za najbolje što je Dostojevski napisao, a predstavlja izazov za tumačenje od trenutka svog nastanka.

U Živkovićevom viđenju to više nije knjiga o demonima epohe: ateizmu, nihilizmu i imoralizmu, već prvenstveno koloplet ljubavnih priča čije karakterno veoma različite protagoniste, Andreja Antonoviča fon Lempkea, Stefana Trofimoviča Verhovenskog i Nikolaja Vsevolodoviča Stavrogina povezuje jedna osobina, sva trojica su lepi muškarci.

Tako je muška lepota pokretač glavnih tokova radnje, a njeno je dejstvo u većini slučajeva pogubno, jer u „Zlim dusima“ na različite načine svoj život gubi više likova nego u ostala tri spomenuta romana Dostojevskog zajedno.

Sâmo delo u prevodu Veljke Marković priređivač je za ovu priliku redigovao, pravopisno ga osavremenivši, dopunio onim što je u prethodnim izdanjima omaškom izostavljeno i dodatno obogatio s preko 200 napomena kojima se objašnjavaju i tumače mesta u romanu potencijalno nedokučiva ili nejasna današnjem čitaocu, i tako otkrivaju mnoga skrivena značenja jednog od najsloženijih i najlepših romanesknih zdanja devetnaestog veka.

Predgovor knjige pod naslovom „Sto godina ‘Zlih duhova’ na srpskom“ donosi priču o podvizima dveju prevoditeljki.

Kosara Cvetković čak je dva puta prevela „Zle duhove“ – 1921. i 1933. – a njena je zasluga i to što je prvo srpsko izdanje ovog romana iz 1921. relevantno i u svetskim razmerama: u njemu se prvi put, čak pre nego u ruskim izdanjima, pojavljuje i znamenito poglavlje „Kod Tihona“, koje tek što je bilo pronađeno u zaostavštini Fjodora Mihajloviča.

Prevod Veljke Marković iz 1981. važi za izuzetan, ne samo u odnosu na sve prevode dela Dostojevskog, nego i u svekolikom prevodilaštvu na srpski.

Pored svog sadržaja, divot-izdanje se izdvaja i po svojoj grafičkoj opremljenosti: tom od preko 1.000 strana štampan je na najfinijoj hartiji, s tvrdim koricama, platnenim obeleživačem i jednim tabakom ilustracija na kunstdruku.

Profesor Živković se potrudio da pribavi i dokumentarnu građu, pa se pred čitaocem nalaze, između ostalog, broj iz januara 1871. časopisa „Ruski vesnik“u kome je objavljen prvi nastavak „Zlih duhova“, korice prvog izdanja u obliku knjige ovog romana iz 1873, koje je objavio sam Dostojevski, naslovna strana časopisa „Misao“ u kome su se „Zli dusi“ pojavili na srpskom 1921, kao i dve fotografije Veljke Marković, sada prvi put objavljene.

Ova vredna knjiga biće dragoceni deo svake bolje biblioteke, bez obzira da li je ona lična ili javna, jer večnost je sastavljena od reči.
(List `Danas`).