Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Sombor, Sombor |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISLANDSKI RIBAR / RAMUNČO Pierre Loti
Izdavač: Rad, Beograd
Prevod s francuskog: Ljuba Popović i Anka Bukavac
Godina izdanja: 1957.
Povez: Tvrd
Broj strana: 414
Stanje: dobro
Пјер Лоти (франц. Pierre Loti), правим именом Луј Маро Жилијен Вио (франц. Louis Marie-Julien Viaud; Рошфор, 14. јануар 1850 — Андеј, 23. јун 1923), био је француски морнарички официр и књижевник; романописац импресионист којег су привукли ретки и непознати пејзажи и цивилизације: Лотијева женидба (1882), Moj брат Ив (1883), Исландски рибар (1886), Рамунчо (1897). Блистав успех овог неоромантичарског писца непосредно је био везан за његов површни сентиментални егзотизам.
Био је члан Француске академије, на позицији 13, у периоду 1891—1923. Пријатељ, а једно време и импресарио му је био књижевни критичар, путописац и јувелир из Париза, кнез Божидар Карађорђевић, син Карађорђевог унука Ђорђа Карађорђевића.[1]
Биографија
Отац Пјера Лотија, Теодор (Théodore) постао је протестант непосредно пре венчања, али је мајка Hадин Тексије (Nadine Texier) потицала из протестантске породице, па је био аскетски васпитаван: ишао је у протестанстку школу, посећивао баку и читао Библију сваки дан са својом породицом. Са 10 година је желео да постане пастор. Али због близине мора, снова његовог брата, који је био 15 година старији од њега, и прича повратника из колонија, маштао је и да путује. Касније, брат му је умро у Бенгалском заливу а породица запала у финансијске тешкоће. Отишао је у Париз 1866, уписао се у Морнаричку школу, и 1869. кренуо на своје прво путовање по Медитерану. Почео је да пише чланке које је слао у Француску, илустроване изванредним цртежима. Напредовао је и у каријери, пропутовао је многе земље: Тахити, Далеки исток - Сајгон, Формоза, Јапан, а свој дом је декорисао на ексценричан начин, користећи егзотичне сувенире са ових далеких путовања. Оженио се 1886. са Бланш Фран Ферије (Blanche Franc de Ferrière) која је била блага и послушна жена. Одликован је Великим крстом Легије части 1922.
K.S.N. POL. D. 1