ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ispljuvak pun krvi - Živojin Pavlović Biblioteka zabrane, izdavač: GA Dereta Broš povez, 219 strana, ilustrovano
Živojin Pavlović, čovek raskošnog dara, mašte i hrabrosti, veliki reditelj i pisac, u vreme studentskih protesta ‘68. bio je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih svetionika slobode. Stvaralaštvom je pokazao da se za slobodu valja boriti i u neslobodnim okolnostima. U svojoj knjizi dnevničkih zapisa „Ispljuvak pun krvi’’, čije je prvo izdanje bilo zabranjeno, svedoči o događajima koji su se odigrali u junu ‘68. Zlo, posebno organizovano, najveći je razlog i smisao ljudske pobune. To je ono što Pavlović poručuje u svom viđenju ‘68. godine. Pominjući u svojoj knjizi one koji su pomagali studentima, Pavlović kaže : „Ovakvi činovi predstavljaju pravi oblik solidarnosti. U njima vidim zalog za veru u dinamiku večnog dobra. I sposobnost morala da reaguje na silu.” Upravo taj moralni otpor sili je oslobađanje od straha, težnja ka slobodi – slobodi mišljenja, govora, javnog protesta. U predgovoru novom izdanju knjige „Ispljuvak pun krvi” prof. Čedomir Čupić piše: „Pavlović je istakao da studenti nisu znali tačno šta hoće ali su znali šta neće. To su režimu saopštili krvavim ispljuvcima. Iz mutljaga 1968. izronile su razne spodobe: od onih koji ništa nisu razumeli, preko pokvarenjaka, račundžija i budućih dobrih saradnika režima i tajnih službi, do uspaljenika bez jasne orijentacije. Svi su oni razjedinili i mrcvarili 1968. Mnogi od njih završili su kao visoki časnici režima, obučeni saradnici tajnih službi, izvežbani račundžijski ćutolozi podvijenog repa, bukači i provokatori sa istaknutim cenovnikom usluga, onom kome treba.”
Zivojin Pavlovic, knjizevnik i filmski reditelj, rodjen je 1933. godine u Sapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Preminuo je u Beogradu 1998. godine.Objavio je knjige pripovedaka: Krivudava reka (1963, 1994), Dve veceri u jesen (1967, Nagrada Isidora Sekulic), Cigansko groblje (1972), Ubijao sam bikove (1985, 1988), Kriske vremena (1993, Andri?eva nagrada za pripovetku), Blato (1999), knjige novela: Dnevnik nepoznatog (1965), Vetar u suvoj travi (1976) i Krugovi (1993); knjige proze Belina sutra (1984), Flogiston (1989) i Azbuka (1990); romane Lutke; Lutke na bunjistu (1965, 1991), Kain i Avelj (1969, 1986), Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990), Oni vise ne postoje (1985, 1987), Zid smrti (1985, 1986, 1987, NIN-ova nagrada za roman godine), Lov na tigrove (1988), Raslo mi je badem drvo (1988), Vasar na Svetog Arandjela (1990), Trag divljaci (1991), Lapot (1992, NIN-ova nagrada za roman godine), Biljna krv (1995), Simetrija (1996) i Dolap (1997); knjige eseja Film u skolskim klupama (1964), Djavolji film (1969, 1996), O odvratnom (1972, 1982), Balkanski dzez (1989) i Davne godine (1997); knjige razgovora Jezgro napetosti (1990) i Ludilo u ogledalu (1992); dnevnike Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990), Otkucaji (1998) i Dnevnici I-VI (2000); cetiri filmska scenarija Revolucija, tavni talas (1991) i knjigu epistolarne proze Voltin luk (sa Goranom Milasinovicem, 1996)Rezirao je sledece filmove: Zive vode (omibus Kapi, vode, ratnici, 1962), Obruc (omnibus Grad, 1963, zabranjen), Neprijatelj (1965, Zlatna maska na I festivalu mediteranskog filma), Povratak (1966), Budjenje pacova (1967, Zlatna arena za reziju u Puli, Srebrni medved za reziju na festivalu u Berlinu), Kad budem mrtav i beo (1968, Velika zlatna arena u Puli, I nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima), Zaseda (1969, Zlatni lav na festivalu u Veneciji), Crveno klasje (1971, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna plaketa za scenario prema literarnom delu na festivalu u Berlinu), Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974), Hajka (1976, Zlatna arena za reziju), Dovidjenja u sledecem ratu (1980), Zadah tela (1983, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna arena za scenario), Na putu za Katangu (1987, Zlatni gladijator), Dezerter (1992, Srebrna mimoza, Zlatna maslina za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji), Drzava mrtvih (1997). Dobitnik je mnogih medjunarodnih i domacih nagrada za literaturu i film. Godine 1996. dobio je nagradu “Felix romuliana” za zivotno delo.