ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BIGZ, 1994.
Iz retkog, prvog kompleta celokupnih Kišovih dela.
Poslednja Kišova knjiga.

Enciklopedija mrtvih je zbirka pripovetki Danila Kiša, napisano u formi objedinjenih pripovedaka koje proniču u dubinu večite literarne teme — smrti.[1]
Struktura dela

Delo je sačinjeno od devet priča, odnosno poglavlja:[2]

Simon Čudotvorac,

Posmrtne počasti,

Enciklopedija mrtvih,

Legenda o spavačima,

Ogledalo nepoznatog,

Priča o majstoru i učeniku,

Slavno je za otadžbinu mreti,

Knjiga kraljeva i budala, i

Crvene marke s likom Lenjina.

Tema dela

Zajednička tema svih pripovedaka je istorija smrti koja je u ovom delu prikazana u različitim istorijskim, kulturnim i ideološkim dimenzijama i obrađena je u različitim okolnostima i oblicima još od biblijskih vremena pa do današnjeg dana. Svaka pripovetka ima svoje junake koji se ne pojavljuju u ostalim pričama, kao i različito prostorno i vremensko određenje. Jedino zajedničko je smrt kao neminovan sudbinski izbor. Pri određivanju tematske suštine svake priče, potrebno je obratiti pažnju na dodatak na kraju priče pod nazivom postskriptum.

Svi tekstovi u delu se temelje na već postojećim izvorima, ali imaju i izmišljene delove kako bi udeo fantazije u njima bio prevashodan. Narator ove novele je žena, teatrolog koji se bavi pozorišnim istraživanjima.

Danilo Kiš o značenju Enciklopedije mrtvih kaže:

`To je knjiga o ljubavi i smrti, i usudio bih se da kažem da se pažljivijim čitanjem može otkriti da su eros i tanatos, kao teme, koje se provlače kroz sve moje knjige, ovde došli do nekog punijeg izraza. Mislim da je to osnovna stvar koju bih mogao reći o značenju Enciklopedije.` [3]