ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1957.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Matica srpska, 1957.
prevod Borivoje Nedić
Bibliotečki pečat, inače odlično očuvana.

Jalovo lišće je satirični roman Oldosa Hakslija, objavljen 1925. Naslov je izveden iz pesme Vilijama Vordsvorta „Okrenuti stolovi“ koja se završava rečima:

Dosta nauke i umetnosti;
Zatvori to neplodno lišće;
Izađite i ponesite sa sobom srce
To gleda i prima.

Prikazujući pretenzije onih koji traže mesto među kulturnom elitom, to je priča o gospođi Oldvinkl i njenoj pratnji, koji su okupljeni u italijanskoj palati da ponovo prožive slavu renesanse. Uz svu njihovu navodnu sofisticiranost, oni su u krajnjoj liniji ništa drugo do tužni i površni pojedinci.

Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.[1][2][3] Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.

Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.
Medicinska istraživanja

Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4] Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6]

Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost.[5] U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno.[5] Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.[5]
Dela

U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7]
Romani

Setni krom (1921)
Antic Hay (1923)
Jalovo lišće (1925)
Kontrapunkt (1928)
Vrli novi svet (1932)
Bezooki u Gazi (1936)
Nakon mnogo leta umire labud (1939)
Vreme mora biti zaustavljivo (1944)
Majmun i bit (1948)
Genije i boginja (1955)
Ostrvo (1962)

Kratke priče

Limbo (1920)
Mortal Coils (1922)
Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924)
Dve od tri Gracije (1926)
Kratke sveće (1930)
Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih)
Sabrane kratke priče (1957)

Poezija

Plameni točak (1916)
Jona (1917)
Poraz mladosti (1918)
Leda (1920)
Arabia Infelix (1929)
The Cicadas (1931)
Prva filozofova pesma

Putopisi

Idući putem (1925)
Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja (1926)
Preko Meksičkog zaliva (1934)

Zbirke eseja

Na margini (1923)
Idući putem (1925)
Novi i stari eseji (1926)
Prave studije (1927)
Radi šta hoćeš (1929)
Vulgarnost u književnosti (1930)
Muzika noću (1931)
Tekstovi i uvodi (1932)
Drvo masline (1936)
Reči i njihovo značenje (1940)
Umetnost viđenja (1942)
The Perennial Philosophy (1945)
Nauka, sloboda i mir (1946)
Teme i varijacije (1950)
Sutra, sutra i sutra (1952)
Vrata percepcije (1954)
Raj i pakao (1956)
Adonis i alfabet (1956)
Sakupljeni eseji (1958)
Vrli novi svet Reviziran (1958)
Književnost i nauka (1963)

Scenariji

Hrabri Novi svet
Čovekoliki majmun i esencija
1940 Ponos i predrasuda (kolaboracija)
1943 Madame Curie|Gospođa Kiri (kolaboracija)
1944 Džejn Ejr (kolaboracija sa Džonom Hausmanom)
1947 Ženska osveta
1950 Preludijum slave
1951 Originalni scenario (odbijen) za Diznijev animirani film Alisa u Zemlji čuda [8]
1971 Bezoki u Gazi (BBC mini serija u kolaboraciji sa Robin Čapman)[9]

Audio snimci

1955 Znanje i razumevanje [10][11]
1955 Ko smo mi? [11][12]

Zanimljivosti

Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.
Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.
LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).