Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-83511-29-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Miller, Henry, 1891-1980 = Miler, Henri, 1891-1980
Naslov Svet seksa / Henri Miler ; [prevod Katja Tedeski] ; [ilustracije Majol]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂWorld of sex. srpski jezik
Vrsta građe dokumentar.lit.
Jezik srpski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ateneum, 2004 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 119 str. : ilustr. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Tedeschi, Katja = Tedeski, Katja
Maillol, Aristide, 1861-1944 = Majol, Aristid, 1861-1944
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetionik / [Ateneum]
ISBN 86-83511-30-8 (karton s omotom)
Napomene Autorov portret
Prevod dela: The world of sex / Henry Miller
Tiraž 1.000
Napomene uz tekst
Na omotu beleška o delu.

Svet seksa Henrija Mileni dirljiva je, bolna, ali i uzvišena ispovest koja do nas stiže s one strane vremena. Sadržana su u njoj sva živopisna obeležja koja će kasnije krasiti ne samo stil ovog značajnog pisca dvadesetog veka, već i suštinu njegovog pogleda na svet, koji će ga učiniti jednim od najnekonformističnijih pisaca našeg doba – jednog od uistinu retkih čije će već samo ime i prezime predstavljati simbol i otelovljenje modernog duha.
Ipak, ovo nije knjiga о seksu, već о ljubavi. Ili, о pogubnosti nenalaženja ljubavi, one ljubavi koja iznutra ozaruje čoveka i, tek tada, ispunjavajući mu život, čini ga delom svemira. Henri Miler dobro je znao značenje toga i možda se to ponajbolje uočava baš u ovoj njegovoj knjizi. Muškarci i žene, za njega, jesu dva odvojena elementa, ali elementa koje je sudbina predodredila da načine jedinjenje koje će delovati snagom, smislom i životnom silom. U izvesnom smislu, Henri Miler je svojim delom – a može se reći i svojim životom – bio prethodnik onoga što su pre dve ili tri decenije nazvali „seksualnom revolucijom“. Ali i ta je revolucija, kao i sve druge, na kraju proždrala svoju decu. Zbog čega se to dogodilo? Potrebno je, da bi se na to pitanje dobio odgovor, pročitati ovu knjigu; jer, ono što je ovaj pisac učinio nije bilo ukazivanje na pravac, već na stranputice. I to je, konačno, razlog što ova knjiga, posle toliko godina, zrači istim, neuništivim sjajem.

Henri Valentajn Miler (Njujork, 1891 – Pacifik Palisejds, 1980), jedan od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka, proveo je detinjstvo i ranu mladost u Bruklinu. Shvativši da ga akademski život ne privlači, radi kao taksista i bibliotekar kako bi se prehranio. Veliki ženskaroš i idealista, 1917. godine ženi se prvom od pet žena koliko je imao, Beatrisom Silvas Vikens. Nalazi posao u telegrafskoj službi Vestern J, a napušta ga posle četiri godine, kada sa svojom drugom ženom Džun Edit Smit Mensfild 1928. godine odlazi na proputovanje kroz Evropu. Bračne razmirice postale su nepremostive, pa je Miler 1930. godine ostavio ženu i otišao u Pariz. Deceniju pre Drugog svetskog rata proveo je uglavnom boemski u „gradu svetlosti“, gde je radio kao novinar i napisao više od 36 knjiga. Tu je objavio i svoje najpoznatije knjige. Prva – Rakova obratnica – govori o njegovim doživljajima u Parizu, a objavljena je 1934. godine. Uslediće romani: Crno proleće (1936), Jarčeva obratnica (1939), kao i trilogija Ružičasto raspeće (Seksus, 1949; Pleksus, 1952; Neksus, 1959). Posle 1939. godine, napustio je Pariz i preselio se u Grčku gde je boravio šest meseci. Vrativši se u Ameriku, počeo je da piše o svojim putovanjima. Njegovi čuveni putopisi su Kolos iz Marusija (1941) i Mirni dani u Klišiju (1956).
MG43 (N)