ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Miroslav Josić Višnjić
Odbrana i propast bodroga u sedam burnih godišnjih doba
Tvrdi povez
Izdavač Srpska književna zadruga

O autoru
Мирослав Јосић Вишњић (Стапар код Сомбора, 15. децембар 1946 — Београд, 8. септембар 2015[1]) био је српски књижевник.

Легат Мирослава Јосића Вишњића део је Градске библиотеке `Карло Бијелицки` у Сомбору[2] а део заоставштине Јосић Вишњића налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Биографија
У родном месту завршио је основну школу, а Учитељску школу (Препарандију) у Сомбору.[3] На Филолошком факултету у Београду апсолвирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (тзв. Светска књижевност).[3] Дуго је хонорарно радио као лектор, коректор и технички уредник у разним издавачким кућама, листовима и часописима.[3] Био је секретар листа „Студент“, уредник часописа `Relations`.[3] Био је запослен у Српској књижевној задрузи.[4] Покренуо је библиотеку „Нови Албатрос“.[4] Први је почео приватно издавање књига (после С. Машића) у „Књижевној фабрици МЈВ и деца“.[5] Био је председник ПАНУ.

Његови радови превођени су на више језика: пољски, француски, енглески, немачки, мађарски, холандски, италијански, чешки, словачки, бугарски и македонски језик. Две његове књиге објављене су на пољском, две на енглеском и једна на француском језику.[6]

О његовом раду објављено је неколико стотина критичких радова (преко 3.000 страница), више тематских целина у часописима, стотине новинских чланака, а треба поменути: Докторску тезу Марка Недића, Проза и поетика М. Јосића Вишњића (2008), Књига Снежане Брајовић, Стварносне игре (2012), Магистарски рад Соње Капетанов, Лирски годови (Ране приповетке МЈВ) (2010), као и пет зборника Проза МЈВ (1979), Алфа и омега (1986), Тридесет година, пола века (1996), Венац критичких радова (2006) и Златни век Мирослава Јосића Вишњића (2006).

Књижевник Михајло Пантић га је сматрао за једног од најбољих стилиста српске прозе од 1968. до данас. Пантић наводи да је Јосић Вишњић био на трагу Веља Петровића и Милоша Црњанског, са сетним, поетизованим равничарским духом приповедања.[7]

Лично је био против људских и књижевних конвенција и вечито у отпору према устаљеном систему.[8]

Путовао је по свету најчешће о свом трошку у Пољску, Француску, Канаду, Мађарску, Шведску, Холандију, Чешку, Румунију, Италију, Немачку, Грчку, Кину.[4]

Био је ожењен Мирјаном,[4] има троје деце (Јелена, Мирослав и Павле) и шест унука.