Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

m8
Izdavač: Tersit - Beograd, Budućnost - Novi Sad,
1995. god.
Broširan povez, 20 cm.
313 str. ilustrovano

U vreme kada je Mladenovac imao tri-četiri hiljade stanovnika, fabrika džakova zapošljavala je hiljadu radnika. Hranila je, kažu, čitav grad. A gazda Dragomir Rakić je prema radnicima postupao kao da im je rod. U porodičnoj zaostavštini sačuvana je dopisnica u kojoj otac prekoreva Dragomira: “Lepo je što si kupio svoj radničkoj deci nova odela, ali nisi baš morao da kupiš 650 bicikala za radnike.”

Pomenute bicikle radnici su otplaćivali dva dinara mesečno, a majstor je plaćan tri dinara po satu, što je bilo dovoljno za četiri vekne hleba. Uz pomoć fabrike radnici su na rate kupovali i šporete, nameštaj, poljoprivredne mašine, a dobijali su čak i kredite za izgradnju kuća. Gazda Dragomir je u fabrici napravio kupatila i terao ih da se nakon završenog posla okupaju i skinu sa sebe prašinu od prediva. Za vredne je bio dobar k’o hleb, ali za neradnike nije imao milosti - davao im je otkaz bez prava na povratak.

Ovaj primer preduzetništva iz vremena predratnog kapitalizma, kada je dinar u Srbiji imao zlatnu podlogu, opisao je Mioljub Uzelac u knjizi “Mladenovačke varošarije”. A zagovornici korporativne odgovornosti mogli bi, makar u dokolici, da pročitaju i knjigu Ljubiše Nikolina “Beogradska čaršija” u kojoj je objavljena biografija Dragomira Rakića, priča koju je Uzelac dopunio izjavama rodbine i starih radnika.