ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Godina izdanja: K73
Autor: Strani

U dobrom stanjU! Eng. Jezik!

Tokom jednog dana u Rimu 1933. godine, novčić od deset lira prolazi kroz ruke devet ljudi - uključujući umetnika koji je ostario, prostitutku i potencijalni ubica Musolinija. Novac postaje simbol kontakta između ljudskih bića, svako izgubljeno u privatnim strastima i gotovo neprobojnoj samoći.

`Kovanica u devet ruku ima ... odlomke koji se približavaju poeziji i priči koja pripada i literaturi i istoriji.` - Doris Grumbach, Los Angeles Times Book Reviev

`Ono što ostaje na kraju Kovanice u devet ruku je senka i lutkarska nejasnoća Diktatora i upečatljiva specifičnost takozvanih` običnih ljudi `koji se vrte oko njega.` - Anne Tiler, Nova Republika

`U roku od nekoliko stranica sreli smo pola glavnih likova u ovom upečatljivom, sjajno konstruiranom romanu ... Proučena savršenstvo, strukturalna zamršenost i sažetost podsećaju na jednog Kamusa. Ipak, za poređenje, Iourcenarova proza je raskošna, emotivna i maštovita. `- Sintija King, Hjuston post

`Prelazi svoje specifično vreme i mesto da bi postalo portret živopisno razgraničenih likova uhvaćenih u rupe tragično poznate političke situacije.` - Publisher`s Veekli

Najpoznatija kao autorica memorijala Hadrijana i Bezgrađa, Marguerite Ioucenar (1903-87) postigla je bezbroj književnih priznanja i bila je prva žena koja je ikad izabrana za Academie Francaise.


Margerit Jursenar (franc. Marguerite Yourcenar; Brisel, 8. jun 1903 — Bar Harbor, 17. decembar 1987) je bila francuska romansijerka, pripovedateljka i esejistkinja. Stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Posebno je poznata po romanu „Hadrijanovi memoari“.

Biografija
Rodila se u Briselu kao Margerit Antoanet Žan Mari Gizlen Kleneverk de Krejankur, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac je još u detinjstvu usmerio i usadio joj ljubav prema klasičnoj grčkoj i rimskoj kulturi, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman „Aleksis ili trakat o uzaludnoj borbi“ objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent, srednji vek i antiku doprinelo je niz dela u međuratnom periodu, od kojih su posebno zanimljive „Orijentalne priče“ (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije („Osmeh Kraljevića Marka“, „Zidanje Skadra“ i „Smrt Kraljevića Marka“). Svetsku slavu stekla je romanima „Hadrijanovi memoari“ (1951) i „Crna mena“ (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojene zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju 6. marta (1980). I druga njena književna dela („Oproštajni udarac“, „Lavirint“, „Aleksis“, „Legende vekova“, „Venac i lira“...) zokružuju njen književni opus.[1]

Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980-1987. Postoji film Osmeh Margaret Jursenar.