„POVIŠENI ŽIVOT” NADEŽDE PETROVIĆ
Biografski roman „Jedan mogući život” o znamenitoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović predstavlja
svojevrsni mozaik  njenih sećanja dok  leži na samrtnoj postelji. Provejavanje reminiscencija na trenutke
provedene u porodičnoj atmosferi, školovanje, susrete sa dragim prijateljima, putovanja i izložbe, vreme
stvaranja remek-dela, čine da ratno okruženje bar na trenutak iščezne. Pred čitaocima se otvara bogat
unutrašnji svet strastvene obožavateljke prirode, velikog zaljubljenika u umetnost i žene duboko odane
čoveku i srpskom rodu. Kao javna, društveno-angažovana ličnost i učesnica oba balkanska i Prvog
svetskog rata, dok na frontu zbrinjava bolesne i povređene, i uvek, kada može, i slika – Nadežda Petrović
izrasta u romanu u snažnu ličnost koja  veruje u smisao „povišenog života” između strasti i prkosa…
Ovo je roman o izuzetnoj ženi koja uspeva da se iskaže u slavnoj generaciji modernista i čuvenoj porodici
Petrovića, pa tako „jedan mogući život” prerasta i u priču o jednoj izuzetnoj generaciji, „pokošenoj”
ratom, bolešću, glađu, golgotom, ali iza koje ne ostaje „pusta zemlja” već plodno tle zahvaljujući
njihovim velikim i danas dragocenim delima. Ivanka Kosanić u svojoj junakinji prepoznaje eros kao
pokretačku snagu čak i u trenucima kada smrt kosi sve okolo, vraćajući nas u doba kada su reči
otadžbina, čast i slava imale značenja volje za ne samo pojedinačnu već i kolektivnu žrtvu.
Književnica Nadeždu Petrović vidi „između redova”, u diskretnim aluzijama nekih tumača njenog dela i
života; u prazninama i ponekad protivurečnim činjenicama, novinarskoj i hroničarskoj nebrižljivosti,
između pouzdanih svedočanstava i mogućih pretpostavki…

Jer, sreća i zadovoljstvo pisca je u mogućnosti da se uz pomoć mašte i fantazije, slutnje i intuicije,
nagoveštaja (ponekad je dovoljan samo jedan podatak!) prepusti priči koja ga vodi nečijem životu u čiju
verodostojnost (ne samo umetničku) on veruje… Priča je ograničena na poslednje dane pre Nadeždine
smrti, posle zaista čudesnog susreta sa Brankom Popovićem, sa sećanjem na raniji život. A to je
pretpostavljalo i traganje po biografskim podacima o njegovom životu.
Tako se romaneskni krug zatvorio…