Jezik: Srpski

Oba predmeta su kao nova imaju posvetu
G7
Драган Мининчић Цига познати jе Врањанац коjи jе jош као средњошколац отишао за Београд, где jе изградио кариjеру, оформио породицу и где и данас живи. Ипак, никада ниjе заборавио своj родни град и увек му се радо враћа. Као познати библиофил, издавач и књижар Драган Мининчић Цига jе део своjе богате, личне библиотеке поклонио Jавноj библиотеци „Бора Станковић” у Врању, са жељом да свом родном граду и будућим поколењима даруjе вредну збирку, коjа ће свима бити од користи.

Дипломирао jе 1972. године на Економском факултету у Београду. Некако у то време у Београду jе отворен „Просветин” Антиквариjат у Кнез Михаjловоj улици, у згради Академиjе наука, замишљен да буде jедан од наjвећих на Балкану, да би се преко њега подстакла понуда старих и ретких књига. За њима се осећала насушна потреба на полицама Народне библиотеке Србиjе, коjа се тих година увелико обнављала после рушења до темеља у Другом светском рату, затим Библиотеке Српске академиjе наука и уметности и других библиотека у ондашњоj Jугославиjи. За директора Антиквариjата постављен jе управо Драган Мининчић, коjи ће на том месту остати читавих тридесет година. У међувремену, од 1991. до 1994. године, у наjтежем времену за издаваштво, Мининчић jе био и генерални директор „Просвете”. Драган Мининчић Цига као врсни познавалац писане речи, добитник jе више признања и награда, међу коjима су: „Златни беочуг”, „Возаревићева награда”, „Златни књижар”, златна значка „Културно-просветне заjедница Србиjе”, награда издавача и удружења књижара Хрватске и многих других. Дружио се и сарађивао са многим српским књижевницима и ликовним уметницима, људима коjи су стварали културу у другоj половини 20. века, као и са савременим културним прегаоцима. Као човек коме jе књига била животно опредељење, посао и љубав истовремено, Мининчић jе постао страствени колекционар, истанчаног укуса и великог интересовања за писану и штампану реч. Ширину његовог духа и студиозно познавање не само књижевности, већ друштвених наука уопште, свакако илуструjу изузетни наслови његове велике и драгоцене библиотеке. Оваj пасионирани љубитељ квалитетне, ретке и вредне „писане речи” на своjим путовањима по свету посећивао jе наjвеће ризнице српских рукописних и штампаних књига из протеклих векова, истовремено зналачки ствараjући своjу личну, импресивну библиотеку. Угледаjући се на већину широкогрудих ерудита коjе jе познавао и друговао са њима, Драган се и сам одлучио да даруjе део своjе приватне колекциjе врањскоj библиотеци, следећи своjе унутрашње личне, традиционалне и уметничке пориве, желећи да плодови његовог рада буду сачувани од заборава. Свестан значаjа коjе легаторство има кроз претварање приватних у jавне збирке, Драган Мининчић преузима улогу дародавца и Библиотеци „Бора Станковић” поклања део своjе личне колекциjе. Легат jе оплеменио и обогатио књижни фонд Библиотеке и постао његова непоновљива и уникатна целина, коjу до сада Библиотека ниjе поседовала. Врањанац Драган Мининчић Цига оставио jе у легат завичаjноj библиотеци града Врања скоро 1300 књига. Посебан куриозитет легата представљаjу публикациjе са посветама аутора, коjе jе Мининчић добиjао на поклон од своjих приjатеља, великана српске писане речи. „Моjа jе жеља била да се ове књиге врате у Врање, jер већина њих говори о Врању, о прошлости града у коме сам рођен, у коме сам одрастао и чини ме срећним чињеница да ће све то бити доступно у овоj библиотеци” - рекао jе Мининчић приликом предаjе легата, нагласивши да jе ово само део легата и да „има jош књига коjе нису са посветама, као и комплета часописа`. И раниjе, током година, господин Мининчић jе Библиотеци поклањао књиге познатих аутора – углавном прва издања Бориних дела коjе се налазе у Завичаjном одељењу. Наjвећи броj књига jе са посветама упућеним господину Мининчићу, коjе jе добиjао од своjих приjатеља и познаника, коjе говоре о односу великана српске књижевне сцене према Драгану Мининчићу. Кратке, али сажете редке пуне поштовања и уважавања исписали су Добрица Ћосић, Десанка Максимовић, Милорад Павић, Љубивоjе Ршумовић, Душко Радовић, Матиjа Бећковић, Деjан Медаковић и многи други савременици овог широкогрудог Врањанца, дародавца Jавне библиотеке „Бора Станковић". Смештаjни простор легата употпуњен jе са шест урамљених уметничких слика, то су портрети Данила Киша и Десанке Максимовић, затим слика Саве Стоjкова са посветом, Драгана Малешевића Тапиjа са посветом, Миће Поповића, карта Београда из 19. века и аутопортрет Моме Капора. Уметничке слике даjу посебну ноту амбиjенту легата и обjедињуjу jединствену идеjу.

Сваки легат jе jедно завештање, духовно и физичко сведочанство, афирмациjа доброчинства и алтруизма, имовина за будуће генерациjе. Дародавци попут господина Мининчића веома су значаjни за врањску библиотеку, коjа представља важан сегмент широког контекста градске баштине. Овакво даривање у себи носи jедан узвишен животни принцип и жељу да задовољство и радост траjу, ширећи на даље сам чин доброчинства.