Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-19-01679-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Duby, Georges, 1919-1996 = Dibi, Žorž, 1919-1996
Naslov Vreme katedrala : umetnost i društvo 980-1420 / Žorž Dibi ; preveo s francuskog Zoran Stojanović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1989 (Bjelovar : Prosvjeta)
Fizički opis 331 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Stojanović, Zoran, prevodilac, 1947- (prevodilac)
Đurić, Ivan, 1947-1997 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBibliotekaǂ Istorija
(broš.)
Napomene Prevod dela: Le temps des cathédrales : l`art et la société 980-1420/ Georges Duby
Tiraž 2.000
Str. 7-21: Žorž Dibi : trijumf pojedinca u savremenoj francuskoj istorijskoj misli / Ivan Đurić
Predmetne odrednice Kulturna istorija -- Srednji vek

Žorž Dibi, jedan od najvećih mediavelista XX veka, stručnjak je za socijalnu i ekonomsku istoriju srednjovekovne Evrope. U nizu Dibijevih studija o srednjem veku javlja se i ova obimna studija o umetnosti, arhitekturi, i uopšte, o kulturi Zapadne Evrope, u periodu od X do XV veka. U ovoj svojevrsnoj „slikovnici“ Dibi ilustruje kakve su bile kulturne prilike ovog „mračnog“ srednjeg veka: počinju se graditi manastiri, katedrale, i palate, a svaka od tih građevina sa sobom nosi određenu svrhu, svakako ne samo estetičku. Dibi proučava umetničke oblike stvarane u blizini vlasti i „uskom svemiru visoke kulture“. U obilasku katedrala i palata upoznajemo se i sa srednjovekovnim svetom – sa feudalcima, kaluđerima, zanatlijama, i sa njihovim poimanjem kulture i davanja značenja crkvenim ustanovama.

Izdvajamo kratak opis autora o svetu Zapadne Evrope s kraja X veka:
Retka naselja – pustoline što se protežu ka zapadu, severu i istoku, šire se unedogled i konačno sve pokrivaju – parlozi, baruštine, nemirne reke i pustare, šikare, pašnjaci, šume opustošene požarima izazvanim krčenjem šipražja i potajnim pravljenjem ćumura; tu i tamo proplanci, tle osvojeno, a ipak samo upola ukroćeno; smešno plitke brazde, što ih na ćudljivoj zemlji drvenim ralom oru mršavi volovi; na obradivoj zemlji prazne poljane, ugar ostavljen da se njive odmore godinu, dve, tri, pa i deset ponekad, kako bi se prirodna plodnost tlu vratila – kolibe od kamena, blata ili pruća, okupljene u zaseoke, opasane ogradama od trnja i vrtovima; ponekad, ograđen plotom dom poglavara, drveni trem, ambari, šupe za robove i ognjišta za kuhinje, po strani... takav je Zapad oko hiljadite godine. Zapušten, on naspram Vizantije i naspram Kordobe deluje vrlo sirotinjski i nezaštićeno. Divljina. Svet okružen glađu.

ŽORŽ DIBI (Georges Duby), iako rođen 1919. u Parizu, srednju školu završio je u Makonu (Mâcon), a studije istorije na Univerzitetu u Lionu. Tu, u Lionu, započeo je i naučnu i pedagošku karijeru kao asistent (1944), da bi najpre u Bezansonu (1950), a zatim u Eksu (Aix-Marseille, 1951), bio postavljen za profesora srednjovekovne istorije na tamošnjim univerzitetima. Za profesora na Collège de France (katedra za istoriju srednjovekovnih društava) izabran je 1970, za člana Instituta (Académie des Inscriptions et Belles-Lettres) 1974. godine i, konačno, januara 1988. uvršten je među članove Francuske akademije (Académie française). U nizu priznanja i odličja koja je stekao valja istaći članstvo u Belgijskoj kraljevskoj akademiji, Američkoj srednjovekovnoj akademiji, Britanskoj akademiji (British Academy), Američkom filozofskom društvu, italijanskoj Accademia Nazionale dei Lincei, kao i nagrade poput „Prix Gobert“ (1962), „Prix Bernier“ (1980), „Prix de la Fondation de France“ (1973) i „Prix Gobert de l’Académie française“ (1978).
Odmah po objavljivanju doktorske disertacije (La Société aux XIe et XIIe siècles dans la région mâconnaise, 1954), Dibi je uvršten među veoma uvažene francuske medieviste, da bi danas s pravom bio smatran ponosom njihove istoriografije u celini. I više od toga: u međuvremenu je izrastao u izuzetno slavljenog mislioca i pisca savremene francuske kulture. Ipak, metodološki posmatrano, uz nesumnjiv dug uticajima „analista“, a pogotovo Fernana Brodela, ili, s druge strane, onima koje je, kao vlastito antropološko i filozofsko „veruju“, ispovedao Žorž Dimezil, autor Vremena katedrala (1966/67, 1976) prvenstveno je ličnost izvan škola i pokreta. Sasvim u skladu sa načelima zanata kako ga sam prihvata, Dibijeva intelektualna radoznalost dovela ga je, pored ostalog, i do izazova kakvi su takozvani „Programmes de la SEPT“, to jest do predsedavanja ambicioznim televizijskim projektom koji objedinjuje desetak evropskih mreža sa ciljem da ohrabri i osmisli vredne poduhvate na ovom poprištu kulturne komunikacije budućnosti.
Jedino prividno, pomenuta ambicija daleko je od knjiga koje je pisao (L’Économie rurale et la vie des campagnes dans l’Occident médiéval, 1962; Guerriers et paysans. VIIe–XIIe siècles, 1973; Les Trois ordres ou l’Imaginaire du féodalisme, 1978; Le Chevalier, la femme et le prêtre, 1981; itd.) ili onih nad čijim je rađanjem bdio (Histoire de la France, I–III, 1972; Histoire de la France rurale, 1975/76).

MG P63 (N)