ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1933
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

VELJKO LJ. RAMADANOVIĆ

ŽIVOT SLEPIH U DOMU SLEPIH KRALJA ALEKSANDRA I U ZEMUNU - od 1917-1933 god

Izdavač - ???, Beograd

Godina - 1933

126 strana

23 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima potpis prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Dom slepih Kralja Aleksandra I. u Zemunu
Dom za doživotni smeštaj slepih u Zemunu
`Kula Svetilja`
Domačička škola slepih
Fond slepe dece pitomaca Doma
Dom Mira slepih devojaka u manastiru Sv. Stevana kod Aleksinca
Dom Mira slepih devojaka na imanju `Moja Volja` kod Indije
Štamparija i biblioteka sa slepe `Nova Svetlost` u Domu slepih Kralja Aleksandra I. u Zemunu
Slepa i gluva Dr. Helen Keller
Gimnazija za slepe u Domu slepih Kralja Aleksandra I u Zemunu
Zavod za slepe u Zagrebu
Kulturni časopis za slepe `Braill-ova Riznica` i `Glas Nedužnih`
Esperantski klub `Nova Svetlost`
Slava slepih - štićenika Doma slepih Kralja Aleksandra I u Zemunu
Naše veze sa Čehoslovačkom, Poljskom, Bugarskom i drugim državama u korist nedužne mladeži
Otsek Sokolskog Društva, Podmladak Crvenog krsta i Savez Trezvene mladeži u Domu slepih Kralja Aleksandra 1. u Zemunu
Pomagači u osnivanju i razvoju našeg zavoda za slepe
Dom Mira slepih mladića u manastiru Sv. Romana
Kolonija slepih invalida `VETRENIK`
Pre 36 godina


`Dom je u prvom periodu okupljao slepe ratne invalide, a kasnije sve slepe ljude, oba pola, iz svih pokrajina zemlje. Za njih su otvoren nova odeljenja, pripremana učila i udžbenici potrebi za školovanje, otvorena je muzička škola, osnovan tamburaški zbor i pevački hor. Zatim, trezvenjačko društvo pitomaca Nova svetlost i sve drugo kako bi se postiglo da pitomci ovog doma budu moralno i intelektualno vaspitani.

U okviru Doma postojale su i razne zanatske radionice: četkarska, pletarska, opančarska, štrikarska i druge, koje su omogućavale pitomcima da nauče zanat i tako se osposbe za rad i privređivanje. Takođe, pitomci su ovde učili Brajovu azbuku, kako bi se opismenili.

Dom je imao mnogo prijatelja, koji su brinuli i slali pomoć Domu i pitomcima. Bilo je i domaćih i stranih, a posebno se izdvaja Permanent Blind Relief War Fund američki komitet za pomaganje savezničkih slepih invalida. Komitet je pružio ogromnu pomoć pitomcima ovog doma, kako u novcu tako i u materijalu, alatima, odeći, obući i ostalim potrebnim stvarima. Komitet se sve do aprila 1920. godine starao o ishrani pitomaca, pole čega je to staranje država primila na sebe Ministarstvo socijalne politike dalo je tada na ime državne pomoći svim redukovanim slepim invalidima izvesne sume novca i pozajmice, radi otvaranja zanatskih radionica. Takođe i mnogo privatnih lica davalo je poklone u novcu ili naturi.

Iako znatna pomoć ona ipak nije bila dovoljna da sasvim životno obezbedi slepe ljude u ovom Domu i to je jedino moglo biti rešeno na nivou države. Gotovo svi ministri socijalne politike izašli su u susret željama i potrebama slepih, a posebnu pažnju je ukazao ministar Krsta Miletić. On je, dok je bio u resoru agrara, ustupio za 55 slepih invalida i njihove porodice 435 jutara zemlje za korišćenje i obrađivanje na eksproprisanom imanju grofa Koteka kod Novog Sada. Potom je ministar socijalne politike Milan Simonović, kao ministar agrarne reforme, dodelio zemlju širom države za 670 invalida.

Uprava Doma je takođe puno truda i rada uložila kako bi se ovaj problem rešio i njen prvi korak bio je da se prošire postojeće i podignu nove institucije za slepe. U samom Domu osnovala je dečje zabavište i neku vrstu predškolskog odeljenja, za slepu decu koja su još mala za školu. Cilj je bio da se deca u najranijem dobu naviknu na drugu decu, nauče nekim osnovama i tako se pripreme za školu. Za starije dečake, koji su završili školu, uprava je pružila zanatsku spremu i osposobila ih za samostalan rad i izdržavanje, a neki su čak pronašli posao i u okviru samog Doma.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.