ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Mario Liguori - Ideja Napulja
Predstave o raju u kome obitavaju djavoli

Zavod za udzbenike, Beograd, 2018.
Mek povez, 208 strana.
Nazalost, nedostaje pet listova na kraju knjige, koji sadrze deo bibliografije i registar imena. Ostatak je na mestu.

Iako je ovo više naučna studija o tome kako se u protekla 3 veka gledalo na `ideju Napulja` i šta je ovaj grad (krajem 18. veka treći po veličini u Evropi, posle Pariza i Londona) značio za Evropu, bilo je interesantno pročitati ga pred odlazak u Napulj.

`Raj u kom obitavaju đavoli` i `Vidi Napulj pa umri` su najupečatljiviji citati, ali ima ih još...

`Evropa je stvorena da bismo je posmatrali, a Italija da bismo u njoj živeli.` Gogolj

`Skoro sve naše religije i sve naše umetnosti, sve što nas razlikuje od divljaka, stizalo je sa obale Mediterana. Čovek koji nikad nije bio u Italiji uvek je svestan nekakvog nedostatka.` S Džonson

Napulj je često opisivan kao grad koji priroda obožava, ali u kom žive lenjivci, nepošteni, grubi i zli ljudi. Grad je uglavnom viđen kao mesto prokleto za život, zaostalo, s korumpiranim stanovnicima, odvratnom sadašnjošću i potpunim nedostatkom nade za budući razvoj.

Ipak, u spas stiže Gete, po mom mišljenju mnogo bliži istini: `Nikad neće biti sasvim nesrećan onaj ko je u stanju da se, u mislima, vrati u Napulj.` S takvim gradom ni Rim ne može da se uporedi: `Na ovom mestu nije uopšte moguće ponovo misliti na Rim; u odnosu na potpuno otvorenu poziciju Napulja, glavni grad sveta, u dolini Tibra, ostavlja utisak starog manastira koji je u lošem stanju.`

Nakon četiri dana u Napulju... Zaliv je lep, ali skoro potpuno ograđen gradilištima i skelama, pa verovatno zato ne ostavlja utisak raja. Ne slažem se ni o đavolima; nakon par dana u Rimu, gde na svakom ćošku možeš da očekuješ da će neko pokušati da te prevari (i gde su mi ukrali auto prvo veče ispred stanice metroa) , u Napulju nisam imao nijedno takvo negativno iskustvo. Ne slažem se ni o manjku napretka - infrastruktura sa železnicom, žičarama i tri linije metroa (Rim ima dve) je sjajna i olakšava život.

Slažem se ipak, sa Aleksandrom Dimom, koji kaže da je u Napulju sve pozorište. Razgovori su živopisniji, već sam ulazak u vagon metroa daje potpuno drugačiji osećaj nego u Rimu.

Mario Liguori je inače profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, i ova knjiga je napisana na srpskom. Voleo bih da sadrži više modernijih pogleda na Ideju Napulja, ali i ovakva mi je dosta obogatila ova četiri dana u Raju u kom obitavaju đavoli.