ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Tito govori što narod misli
kult Josipa Broza Tita 1944-1949
Kosta Nikolić

Autor u knjizi detaljno analizira proces stvaranja kulta Josipa Broza u godinama posle Drugog svetskog rata. Daleko od instrumentalizovane mržnje `olinjalih plejboja, a novih nacionalista` spram Tita, kao i od cmizdrave nostalgije koja naraste uvek nekako oko 25. maja, Kosta Nikolić secira komad po komad lik `najvećeg sina naših naroda` i njegovo delo.



Izrastao na ubistvima i kreditima
Kosta Nikolić
Pobednik je bio nemilosrdan, a tačan broj pobijenih još uvek je nemoguće utvrditi. Svako ubistvo opravdavano je izgradnjom `novog sveta` i za njega nikakve žrtve nisu bile velike.
Istoričar Kosta Nikolić napisao je odličnu knjigu `Tito govori što narod misli` (Kult Josipa Broza Tita 1944-1949) u kojoj detaljno analizira proces stvaranja kulta Josipa Broza u godinama posle Drugog svetskog rata. Daleko od instrumentalizovane mržnje `olinjalih plejboja, a novih nacionalista` spram Tita, kao i od cmizdrave nostalgije koja naraste uvek nekako oko 25. maja, Kosta Nikolić secira komad po komad lik `najvećeg sina naših naroda` i njegovo delo.

U Srbiji su ljudi obožavali Tita, a na to niste mogli baš sve naterati strahom i batinama. Zašto su ljudi tako prihvatili komunizam i Tita, iako su bili nepoznati pre rata?
- Reč je o veoma složenom procesu koji je nastao kao posledica velike duhovne krize, kada je na površinu isplivalo kolektivno nesvesno u kome su dominirale arhetipske slike vođe spasitelja. Cela država je podvrgavana jednom čoveku, a Srbi su i inače bili skloni ka mističnom i brzo su prihvatili Tita kao `novo božanstvo`. Radilo se i o nedostatku prave religije, a što je pojava o kojoj su već odavno pisali srpski etnolozi. Komunizam je u Jugoslaviji bio zasnovan kao celovito `versko učenje`, nametan je kao nova religija i imao je versku hijerarhijsku strukturu. Najvažnije mesto u takvom društvu imao je Tito - kao partijski i državni vođa, kao pravi `sin naroda`, kao vođa i prvosveštenik.

Opisujete onu fantastičnu scenu kada Žujović utrčava u pećinu u Drvaru, kada govori Titu: `Izlazi, stara kukavico`. Je li maršal bio kukavica?
- Radi se o jednoj epizodi kada je Tito bio uplašen za svoj život. Kakav je Tito bio vojskovođa? Kojom je to bitkom Tito komandovao i kakve je strateške pobede izvojevao? Osim ako ne verujete u filmove Veljka Bulajića. Kada je došlo do sloma revolucije 1941. godine, sa Vrhovnim štabom je napustio saborce i sklonio se u italijansku okupacionu zonu. Mnoga opora svedočanstva ostavio je Koča Popović u svojim `Beleškama uz ratovanje`. Tito je 9. juna 1943. godine izdao direktivu o tome da se ostave ranjenici u dolini Sutjeske kako bi se lakše izvelo povlačenje. Ili je `bežanje` možda bolja reč? U vreme presudnih borba za oslobođenje Srbije Tito je bio u inostranstvu. U Beograd je došao kao `veliki oslobodilac` kada su sve borbe bile završene. Kada su vođene presudne bitke na zapadu Jugoslavije, krajem 1944. i početkom 1945, stolovao je u Beogradu i učvršćivao vlast.

Kako je bilo moguće da jedan takav čovek zavede ljude oko sebe, kasnije i skoro 20 miliona Jugoslovena, pa svetske državnike?
- Tito nikoga nije zavodio. On je bio profesionalni revolucionar, u službi moćne komunističke internacionale koji je kroz eliminaciju starih revolucionara prokrčio sebi put do čelnog mesta u KPJ, uoči Drugog svetskog rata. Smisao svih komunističkih partija bio je u nasilnom dolasku na vlast. Sva sredstva ka tom cilju bila su dozvoljena. Silu nikada ne treba zaboraviti kada se govori o uvođenju komunizma u Srbiji. Pobednik je bio nemilosrdan, a tačan broj pobijenih još uvek je nemoguće utvrditi. Sprovođene su masovne egzekucije kojima je `nova` država podvrgavala svoje podanike. Svako ubistvo opravdavano je time što se gradi novi svet i za njega nikakve žrtve nisu bile velike. Posebno tuđi životi.

Ova zemlja je ipak lepo živela, bar tokom 60-ih i 70-ih godina. Kako to objašnjavate? Ima li ičega dobrog u Titovoj vladavini?
- U Titovoj Jugoslaviji dobro se živelo veoma kratko, početkom 70-ih godina 20. veka, a dobro je živela elita. Već odavno nije nikakva tajna koliko je SFRJ dobila bespovratne pomoći od SAD zbog njene `nesvrstane` spoljne politike, o kreditima i drugoj vrsti pomoći da ne govorimo. Kada je 1965. godine sprovođena velika privredna reforma, nju su u potpunosti finansijski pokrile SAD.

Da li mislite da je Tito bio ozbiljan državnik ili je i to još jedna dobro naučena laž?
- O jednom državniku govore posledice njegove vladavine. Šta se desilo sa Titovim političkim i državnim tvorevinama - Jugoslavijom, nesvrstanošću i bratstvom i jedinstvom? U odgovoru na to pitanje krije se i odgovor na pitanje o `veličini` Josipa Broza kao državnika i vladara. Tito je bio opsednut sobom i nije mnogo razmišljao o budućnosti, a Jugoslavija je bila najtipičniji primer ideokratske države u kojoj se stvarnost prilagođavala iluziji. Taj koncept je imao i svoju zavodljivu stranu jer je afirmisao prosečnost, uništio elitizam i eliminisao odgovornost. Još dugo ćemo živeti u negativnim posledicama iz perioda vlasti Josipa Broza.

ZLATNO DOBA POLICIJSKE DRŽAVE

Da li se sećate ekonomske krize koja je nastala posle Titove smrti? Zašto je do nje došlo? Zašto se njegova tvorevina, Jugoslavija, raspala u krvavom građanskom ratu? Da li je i kolika Titova odgovornost u svemu tome? U vremenu tragičnih događaja iz poslednje decenije prošlog veka često se govorilo o `zlatnom dobu Jugoslavije u vreme titoizma`. Kakav je, zaista, taj period bio? Da li je to bila pravna država, u kojoj su se poštovala ljudska prava i političke slobode, da li je ta država funkcionisala kao moderna tvorevina, liberalna i demokratska, sa tržišnom ekonomijom, ili je u pitanju bila jednopartijska diktatura, policijska država, društvo koje je krivično sankcionisalo verbalni delikt, u kome je zakonom bilo zabranjeno kritikovati poredak i njegove vođe? Da li takvo društvo treba da bude ideal za budućnost, pita se i odgovara Kosta Nikolić

Tatjana Čanak