Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Многе су угодне прилике помагале, да српски од дође до свога сталнога државнога средишта, до стожера своје народне и државне егзистенције, али су у трудима народа српског да Србију створи, један од главних задатака извршили војска и војевање. Љубав к оружју и к јуначким делима одликовала је српски народ на Балканском полуострву и за време ропства, у свакој прилици. Зато се српски народ угоднијим приликама користио међу првима. Зато је својим прегаоштвом створио прве основе новој држави. Тиме је пријатељима дата прилика, да Србију помогну и да њене прегаоце устанике подупру дипломатски и војнички.
Љубав к оружју и к јуначким делима, сачувана песмом, причом и топлим поштовањем и у простоме народу, ушла је у прве основе нове српске државе самим постањем те државе. И кад су млади детићи ослобођене Србије почели ићи на све стране да науке траже, и да познавањем и науком обасјају топлу љубав к својој народности, у самом се почетку, и управо пре свега осталога, мислило и на војничке науке. Старешине нове државе бринули су се чим су иоле доспеле, како ће да у српски народ прибаве и пресаде сувремена војничка знања.
И образовани војници српски данас су међу првим редовима образованих Срба, а војска је српска, покрај свога војничког задатка, као народна и земаљска установа, још и један од првих чинилаца у ширењу реда, тачности, заједнице и просвете у народу српском.
Наша новија књижевност и наука припомогоше до сад прилично, да се живот нашега народа што боље позна не само у садашњости него и у прошлости. Течајем времена почињу се отварати све нове и нове стране народне историје, у којима сваки ред и сталеж народа почиње помало кроз прошлост на више изводити до постања њихова многу и многу уредбу и обичај. Данашњи образовани војник српски стаје пред старе књиге, и рад би их и он радознало запитати о војницима старих српских времена. Међу њима он с поносом помиње многога који је име своје уписао у историју словима вечите дике и вечитога помена. Данашњи би војник радо славио свога претходника; данашњи војнички нараштај радо би помишљао на војску, у којој су му прадедови били и кад год узме у руке војничку историју других народа, родољубиви понос на свакој страни опомиње нашега војника и на српску војничку историју. Та зар стара војска српска, која је умела онако јуначки побеђивати; та зар војска српска, којој су се заставе виле надалеко и нашироко, да нема своје историје?
Ја што ово пишем нисам, истина, прави војник а и сам и ја био у војничким редовима, а војевати не престајем, чим год кад могу, за оно што је и војсци задатак. И сетивши се својих пријатеља и другова у војсци, а радећи већ од дужег времена на изучавању народнога живота у старој држави српској, одлучио сам се да посветим неколико нарочитих скица и војсци старе српске државе. У тим скицама рад сам, како се према изворима може, исцртати што могу да пронађем о старој организацији војничкој, о оружању и о основима живота и организације војничке у она удаљена времена.
Чинићу што могу, да попуним садашњу празнину и садашње тамно познавање војничких питања у српској историји. Чинићу зато, што мислим да је свакоме без разлике и корисно и потребно да познаје, ако само може бити, уз историју свога народа и историју свога сталежа у народу.
Има једно осећање које ми сад на ум пада, и којему сам рад посветити ове скице. Кад и данас прође покрај нас војска, са заставама, с оружјем, у реду своме, свакога без разлике подузима пријатно осећање родољубивога поноса. Ја сам више пута посматрао Србе из српских земаља, изван Србије, где гледајући војску у Србији не могу сузе да уздрже. И прост примитивно уређен народ под оружјем, када се кренуо да брани своју земљу, или да се бори за своју народну мисао, чини исти утисак уздања и поноситости. Војска нам у тим узвишеним осећајима оличава целину и мушку снагу народну. И она доиста и представља и гаји ту мушку снагу и крепoст народну, у сва времена. И кад сте видели војску једнога народа, можете рећи да сте видели тај народ у најкраснијој и најмужаственијој појави његовој.
Пођимо, дакле, кроз историју, водећи се довде показаним црвеним концем, да видимо шта можемо изнаћи и склопити о прошлости војника српскога тога представника наше народне снаге и народнога поуздања!

Стојан Новаковић

200 стр.