ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Kripner, Monika
Naslov Žene u ratu : Srbija : 1915-1918 / Monika Kripner ; preveo sa engleskog Veselin Kostić ; predgovor Žarko Vuković
Jedinstveni naslov ǂThe ǂqualitu of mercu: Women at war: Serbia: 1915-1918. srpski jezik
Vrsta građe izvešt.o istraž
URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1986
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1986 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 238 str. : ilustr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Kostić, Veselin, 1931-2016 = Kostić, Veselin, 1931-2016
Vuković, Žarko, 1930-2009 = Vuković, Žarko, 1930-2009
Zbirka ǂBiblioteka ǂStudije i monografije
(Karton s omotom)
Napomene Prevod dela: ǂThe ǂqualitu of mercu: Women at war: Serbia: 1915-1918 / Monika Krippner
Predgovor / Žarko Vuković: str. 5-9.
Bibliografija: str. 237-238.
Predmetne odrednice Prvi svetski rat -- Srbija -- Žene -- 1915-1918

PREDGOVOR
U naše vreme, kada se sve više udaljujemo od godina ratovanja, na i od daleke 1915. godine, i kada među nama nema više ljudi koji bi nam mogli govoriti o tim teškim danima žrtava i patnji, što i čini veličinu istorije našeg naroda, pojavila se, pre nekoliko godina, još jedna knjiga na engleskom jeziku, da bi još jednom govorila o istoriji Srbije i time na osobit način podstaknula sećanja jednog naroda. Iako nam može izgledati da je već sve rečeno o tim velikim danima, jer i nema novijih napisa, čak se i u udžbenicima istorije u našim školama smanjuje broj stranica posvećen godinama između 1914. i 1918. godine, pojava ove knjige predstavljala je pravo otkriće i čudiće nas zašto sve ovo nije bilo ranije napisano i zašto su sve do sada ovi događaji ostali za nas gotovo nepoznati.
Monika Kripner, pisac ove no mnogo čemu osobite knjige potresne sadržine, obavezuje nas da joj posvetimo odgovarajuću pažnju za izuzetan pristup koji je primenila i vanredno delo koje je sačinila. Rođena u Australiji, gde se i školovala, došla je 1947. godine u Englesku, započevši karijeru putnika i pisca, počev od putovanja Keptaun – Alžir, koje se završilo prvom knjigom. U toku postdiplomskog usavršavanja provela je dve godine u Grčkoj i Jugoslaviji, imajući dovoljno vremena da obiđe zemlju i skoro sve naše srednjevekovne manastire. Koliko je u tome postigla može da pokaže i podatak da je od Dubrovnika do Beograda putovala tri meseca. Putujući kroz našu zemlju čula je da se govori o „škotskim ženama“ o kojima je i odranije imala neke informacije. To ju je navelo da godinama sakuplja građu za svoju knjigu o britanskim ženama – lekarima, sestrama i dobrovoljnim bolničarkama, koje su 1914. i 1915. pošle iz svojih domova u pomoć srpskom narodu i Srbiji, dolazeći u ratom razorenu zemlju, okruženu neprijateljima i razjedanu epidemijama, delile sudbinu naroda u oskudici i stradanjima.
Knjiga je pre svega posvećena ženama Škotske koje je ujedinila Federacija žena Škotske u borbi za njihova prava, među kojima je i pravo glasa bilo najviše istaknuto. Ha čelu pokreta nalazila se i doktorka Elsi Inglis, žena ispunjena posebnom osećajnošću, koja je nastojala da pokaže kako je uloga žena u službi svom narodu značajna koliko i uloga muškaraca i da treba da imaju i jednaka prava.
Kada je rat izbio, smatrala je da žene u ratno vreme treba da ostave no strani borbu za pravo glasa i sve svoje sposobnosti stave u službu svoje zemlje. Kategorično odbijanje ministarstva rata V. Britanije da prihvati u ratnu službu novoformirane bolnice žena Škotske odvelo je ove hrabre žene na ratna poprišta u zemlje saveznika uz saglasnost ratnog kabineta. Pored učešća u sastavu armija Francuske, Belgije i Rusije, Bolnice žena Škotske imale su najznačajniju ulogu u Srbiji, gde je njihova spremnost za najveće žrtve bila stavljena na najtežu probu tih strašnih dana u toku zime 1914–1915. godine.
Posle teških borbi i slavnih pobeda srpske vojske u toku 1914. godine, kada je neprijatelj potučen i prognan iz zemlje, buknula je epidemija pegavca. Junaštvo više nije značilo nikakvu prepreku ovom neprijatelju i dojučerašnji heroji su te strašne zime umirali. Slavoluke i lovorove vence zamenili su crne zastave i pogrebni venci...
Sve vreme u zastrašujućim prilikama, ove izuzetne žene, koje su došle u Srbiju nemajući neku posebnu predstavu o hrabrosti ili patnji, napuštajući udobnost svojih porodičnih okrilja, spontano su se prihvatale i najtežih zadataka, pokazujući pri tom hrabrost i žrtvovanje, čime su stekle ljubav i poštovanje srpskog naroda.
Mada nisu imale ni vremena ni prilike da se kao novajlije, početnici postepeno snalaze u ovom teškom poslu, obavljale su svoje dužnosti sa čvrstom disciplinom koja je bila često i preterana, ali u realnim uslovima prihvaćena kao neophodnost u poslu kojem su se posvetile.
Ovako zamišljena i ostvarena knjiga privlači pažnju čitaoca, vezujući ga za sudbinu pojedinih žena-junaka, koje su bile ne samo spremne da prihvate svu težinu situacije u „zemlji smrti“ nego su se i ponovo vraćale, iako su znale da se vraćaju u pakao surovog rata. Nije onda čudo što je u knjizi izrečeno toliko reči o srpskom narodu, o „hrabrom narodu – koji je znao kako da živi i kako da umire“.
Najviše pažnje u knjizi posvećeno je legendarnoj ženi-lekaru Elsi Inglis, osnivaču bolnica žena Škotske, koja je preostali deo života posle izbijanja rata posvetila srpskom narodu, tako da je i umrla, tako reći, na rukama srpskih vojnika pri povratku iz Rusije. Posle njene smrti Vinston Čerčil je pisao, 1917. godine. da će „ime Elsi. Inglis svetleti u istoriji“, a o tome kao da govore spomenici ovoj divnoj ženi, ne samo u Škotskoj, već i kod nas. Pored prelepe spomen-česme u Mladenovcu, u Beogradu se na Dedinju nalazi spomen-bolnica, a na Fiziološkom institutu Medicinskog fakulteta stoji mermerna spomen-ploča u čast Elsi Inglis, kao „osvedočenog prijatelja Srba“, pred očima generacija studenata medicine.
Spominjati likove ovih divnih žena i nastaviti sa ređanjem njihovih imena ne bi bilo opravdano ako se o njima istovremeno ne bi dale i one činjenice koje ih karakterišu. Pa ipak, ne mogu da ne spomenem Evelin Haverfild koja je označena najlepšom osobinom, kao potpuno nesebična osoba, koja posle rata 1918. godine ostaje u našoj zemlji i otvara dom za decu bez roditelja, izdržava ga svojim novcem i umire u Bajinoj Bašti 1920. godine. Sahranjena je u crkvenoj porti i spominje se sve do danas kao „naša Evelina“. Ali, tu je knjiga koja će vam približiti njihove likove. Ako vam se na kraju učini da nije sve rečeno, ostanite u tom uverenju, jer je teško sve iskazati u jednoj knjizi.
Deleći sudbinu sa srpskim narodom i vojskom i onda kada je Srbija ostala sama, kada su nestala nadanja polagana u pomoć i dolazak Saveznika, lekari i sestre britanskih misija povlačili su se preko Albanije u egzodusu jednog naroda, čije bi se patnje i stradanja današnjim jezikom mogli označiti kao surovi „holokaust“.
Knjiga se time ne završava već obuhvata i obnovu Srpske armije i dolazak na Solunski front. Ponovo su sa srpskim vojnicima lekari i sestre Škotskih ženskih bolnica. Zajedno su sa njima i u proboju Solunskog fronta i oslobađanju Srbije. Sva ta zbivanja zauzimaju značajna mesta u knjizi, a najupečatljiviji su detalji koji govore o tome kako sanitetske jedinice nisu mogle da prate kretanje srpskih jedinica iako su bile motorizovane, kako je to zapisala dr Izabel Emsli: „Sa našim automobilima nismo mogli pratiti vojsku koja je maršovala i borila se u isto vreme.“ Bili su sa narodom i vojskom u danima stradanja i poraza, ali i u danima pobede 1918. godine, koja je označavana kao čudesna pobeda, kada su srpski vojnici jurišali i „prolazili kroz neprijateljske redove kao što kosa prolazi kroz travu“.
Posle svega, o knjizi koja nam pruža svež pogled na davna zbivanja spasavajući ih od zaborava može se reći da treba i danas da je čitaju naši lekari, sestre, kao i studenti medicine, jer će njima možda biti i najbliža i najrazumljivija. Svim drugim čitaocima ona će biti bliska i draga zbog osećanja koja nas vezuju za prošlost našeg naroda.
Sa ovom knjigom postajemo svedoci strašnih ratnih zbivanja. Sadržaj knjige nas upućuje na nesumnjive dokaze istorijske povezanosti našeg naroda sa istorijom drugih naroda u borbi za opstanak, kada se na probu stavljaju najveće vrednosti jednog naroda i njegova budućnost postaje zaloga istorijskih tokova. Istoriju ne sačinjavaju samo bitke, pobede ili porazi, već još više sva ona dela koja imaju u sebi šire ljudsko značenje, kao što su bila dela lekara i sestara članova britanskih misija u Srbiji 1915–1918. godine.
Zahvaljujući ovoj knjizi ta zbivanja postaju bliska i savremenim generacijama. O tome može da svedoči činjenica da je knjiga ubrzo posle izlaska iz štampe bila rasprodana. Posle engleskog izdanja svakako će svoju ulogu imati i ovo izdanje na našem jeziku, kao sastavni deo obeležavanja 70-godišnjice od početka prvog svetskog rata, a „Narodna knjiga“, kao izdavač ovog dela, ispuniće još jedan deo našeg duga prema nekadašnjim generacijama koje su svoje živote ugrađivale u našu sadašnjost i budućnost.
dr Žarko Vuković
MG108 (N)