ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1925.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925: Istorija dobrovoljaca / uredio Kirilo J. Cvijović


Beograd 1925. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, neokrojen tabak, XVIII + 144 strane.
Napomena:na prednjim koricama potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je, za godine, odlično očuvana.
D6



Pre nego što čitaoci pročitaju redove ove knjige: NevesinjsKa Puška, a koja se namenjuje kao Spomenica Pedesetogodišnjice Hercegovačkog Ustanka Nevesinjske Bune, 1875 god. pod pokretom ustaše Petra Mrkonjića, docnije Kralja Srbije, Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca ili skraćeno rečeno: Velikog Kralja Oslobodioca, smatramo za svoju dužnost, da je ne potcenimo, a, istovremeno, i, da je ne precenimo.
Pod prvim podrazumevamo: da redovi i portreti, koji čine celinu ove i ovakve spomenice, nisu prazna nabrajanja ili manje važnosti, već fakta, koja su se de facto odigrala u toj epizodi naše burne istorije i fakta, koja su nam za ovo kratko vreme stajala na raspoloženje i, koja smo mogli do poslednjeg časa maksimalno da pribavimo i saznamo.
Pod drugim pojmom, precenjivanjem, mislimo na skromnost koju smo morali da imamo iz gornjih razloga i koju moramo da priznamo, — jer niti su bile tehničke mogućnosti, niti se za ovo kratko vreme moglo raspolagati potrebnim materijalom i podacima o kojima ova „Spomenica“ ima i tendenciju a i zadatak da govori,
Mi se ograđujemo i priznajemo mnogi njen nedostatak, da posluži kao jedan istorijski udžbenik sa svima detaljima i u punoj iscrpnosti, ali podvlačimo činjenicu i njenu vrednost u toliko, što može da posluži bar kao istorijski bukvar.
Samim ovakvim ograničenjem i izvinjenjem, da se drukše nije moglo pripremiti ova naša Spomenica, s obzirom i na sve okolnosti i opterećenosti oko pripreme celokupne proslave sa obilnim svojim programom, koji se ima izvoditi u vremenu od tri dana, — mnogi naši stari veterani, koji su, iz budi kojih razloga u ovoj „Spomenici“ izostavljeni, neka ne zamere, stavljajući im do znanja: da onaj koji se čuo ili čuje, ima se opet čuti, pa ma se o njemu pisalo ili ne; onaj koji je na vidnom mestu ili u zasenci, on će se opet videti.
Najzad, ovo nije „Spomenica”, koja je jedina kompetentna da prizna ili odbije zasluge pojedinaca, već u najkraćim potezima ilustrira Nevesinjsku Bunu, kao začetak našeg oslobođenja, vaskrsenja i ujedinjenja.
Iz predgovora