Godina izdanja: 2006
ISBN: 978-86-82797-50-X
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PAVLE BLAŽARIĆ : MEMOARI

Tvrd povez sa omotom - udžbenički format, 383strane, ilustrovano, izdavač: Kulturni centar SAVA DEČANAC - Lepsavić


Pavle Blažarić je bio srpski oficir i četnik.

Biografija
Pavle Blažarić srpski oficir i četnik u Staroj Srbiji iz vremena borbi za Makedoniju početkom 20. veka. Osnovnu školu je završio u Raškoj a gimnaziju u Kruševcu i Beogradu. Upisao je 31. klasu Niže škole vojne akademije 1898. i do 1900. diplomirao. Interesantan je podatak da mu je klasni drug bio Nikodije Lunjevica brat kraljice Drage Obrenović. Nakon završene akademije službovao je u 10. takovskom puku u Gornjem Milanovcu. Od 1903. službuje u 18 pešadijskom puku u Beogradu. Učestvovao je u Majskom prevratu 1903. Godine 1905. završio je višu školu vojne akademije. Od 1905. je vodnik 14. pešadijskog puka u Knjaževcu.

Četnički komandant
Zbog nesloge šefova gorskih štabova Nikole Jankovića Kosovskog i Pante Radosavljevića Dunavskog u Poreču je nastalo rasulo pa Srpska odbrana bira Pavla Blažarića kao strogog i sposobnog oficira za novog šefa štaba. Blažarić je sredio kurirsku službu, rad mesnih odbora i poveo ofanzivu četa. Zbog tuberkuloze koju je zaradio tokom četovanja povučen je u Srbiju već u proleće 1907. godine. Po povratku u Srbiju postavljen je za vodnika granične trupe u Kuršumliji.

Oslobodilački ratovi
U Prvom balkanskom ratu Blažarić je komandant Lukovskog četničkog odreda s kojim ulazi u Prištinu 1912. godine. U Drugom balkanskom ratu komandant je treće brigade Dobrovoljačkog odreda. U Prvom svetskom ratu postavljen je za komandanta 3. graničnog odseka sa zadatkom da spreči upade albanskih kačaka i komita VMRO-a. Prešao je Albaniju 1915-1916. i učestvovao u borbama na Solunskom frontu. Posle ratova vršio je razne vojne dužnosti do 1926. kada je penzionisan kao upravnik Prizrenske vojne oblasti. U Drugom svetskom ratu dobio je zadatak da evakuiše penzionisane oficire iz Jugoslavije ka Solunu. Zarobljen je od strane Nemaca ali je zbog bolesti pušten kući iz zarobljeništva 1942. godine. Umro je u Jarinju 1947. godine