ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, Biblioteka šabačka, Šabac, 2010, tvrdi povez-karton-šiveno, ćirilica, ilustrovano, strana 232, format 24x20 cm. Priredila Sanja Petrović-Todosijević, tekst umesto predgovora- Savremenik, napisala priređivačica, napomene i bibliografske beleške uz tekst, na kraju knjige je imenski registar, potom i registar geografskih pojmova, zatim i bibliografija. Knjiga je urađena na kvalitetnom papiru, tehnički kvalitetno, mnoštvo dokumenata, faksimila, svedoćenja, ulustracija, novinskih izvoda i dr istorijski relevantnih dokumenta koji su dati uz tekst.
Značajno izdanje, ne samo lokalnog karaktera.
Priređivač o piscu i delu: `Незахвална је улога савременика са становишта савремене историјске науке.To је по свему судећи знао и шабачки прота Григорије – Глиша Бабовић (1886-1961) када је далеке 1933. године, по доласку на службу у Шабац, како сам каже: „по наређењу виших цркв. власти и својој драгој вољи“, почео да пише летопис града....Признат као писац дела за најмлађу читалачку публику, која су објављена по окончању Другог светског рата, Григорије Бабовић је потпуно незаслужено остао непознат као аутор Летописа Шапца 1933-1944. ... Летопис се састоји из два дела. Први обухвата историју града од његовог оснивања до 1933. године. Писан је на основу Историје Шапца Николе Савића и допуњен подацима из дела Стојана Новаковића, проте Матеје Ненадовића, Јоакима Вујића, Милана Ђ. Милићевића, Јанка Јовановића, Споменице стогодишњице Шабачке гимназије, Младена Ст. Ђуричића, Драже Петровића, споменице објављене поводом стогодишњице шабачке цркве, летописа шабачке парохије Марка Митића, Споменице Роберта Толингера, шабачких листова: Гласа цркве и Шабачког гласника, црквених богослужбених књига, записника са седница црквене општине, са локалних надгробних споменика, из дела Вартоломеа Куниберта, Мите Петровића, Тихомира Ђорђевића, Тихомира Остојића, Вука Стефановића Караџића, Доситеја Обрадовића и Антонија Поповића.
Други део Летописа, који се представља читалачкој публици као стручно приређено издање и предмет интересовања овога предговора, обухвата период од марта 1933. до октобра 1944. године, тј. од доласка проте Бабовића на службу у Шабац до ослобођења Шапца у Другом светском рату 23. октобра 1944. године. Интегрални Бабовићев текст чини само један део Летописа Шапца 1933-1944. Аутентични записи о животу у граду вешто су искомбиновани са мноштвом новинских чланака из локалних и других листова... Иако је Други светски рат на простору Југославије представљао предмет интересовања бројних радова, ратна свакодневица као да је промакла, над ратним операцијама, замишљеним историчарима. Сведочанство Григорија Бабовића пружа увид у замагљене, скоро „запостављене“ делове прошлости, па самим тим и у животе оних који су остали код куће те из једног потпуно другачијег угла перципирали рат, злочине и сукобе. Ради се о перспективи без чијих је опсежнијих истраживања готово немогуће разумети сукоб, време, жртве и актере.
Дистанциран однос према догађајима о којима пише, чији је, у неколико наврата, и сам био актер, аутора који по свом образовању није био историчар, препоручује Летопис као врло комплексан и слојевит историјски извор. Његова комплексност огледа се пре свега у самој теми.`
Knjiga je potpuno nova!