ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Борина - прошлост и порекло становништва
аутор: Небојша Мићић
Историјска монографија села Доња Борина и Горња Борина
тврд повез
510 страна
фотографије црно-беле

Књига обухвата историју Доње и Горње Борине у свим раздобљима, а појављује се у сусрет јубилеју шест векова од првог спомињања Бохорине у писаним изворима, 1415 – 2015.

Кроз два дела и десет поглавља, обухваћене су следеће тематске целине:

Остаци старина – поглавље у коме се говори о изгубљеном благу Борине, средњовековним надгробним споменицима (стећцима), који су махом разнети и уништени.

Доба српске деспотовине, у коме су приказани сви подаци о старој Бохорини сачувани у дубровачком архиву.

Доба турске власти, у коме су приказани подаци из три турска катастарска пописа Зворничког санџака: 1528, 1548 и 1604. године. Ови пописи, такозвани дефтери, чувају се у цариградском архиву и до сада никад нису били у потпуности преведени нити објављени у нашој литератури. Поред детаљних спискова домаћинстава и привреде у Борини, у овом поглављу су приказани и сумарни подаци за остала села у саставу такозване нахије Бохорине: Ковиљача, Брасина, Воћњак, Пасковац, Зајача и Радаљ. Нешто од ових сумарних података за 1528. и 1604. годину објављено је раније у књизи “Јадар у прошлости”, али овде се дају пуно детаљније.

Поглавље о борби за ослобођење од турске власти сачињено је углавном на основу старе и заборављене литературе, а завршава се 1834. годином, када су Јадар и Рађевина напокон издвојени из Босанског пашалука и прикључени Кнежевини Србији. Између осталих података, овде су приказана два писма Проте Матеје Ненадовића на основу којих се даје одговор на вечито питање: Да ли Борина и околна села припадају Јадру или Рађевини?

Поглавље о Борини у обновљеној српској држави доноси обиље података из литературе, старих карти, архивске грађе, докумената у приватном власништву, са надгробних споменика, из прича и предања. Завршава се Првим светским ратом и досад најкомплетнијим (али још увек не потпуним) списковима страдалих у ратовима 1912-1918. године. У прилогу се налази и опис ратних операција на подручју Борине у току Битке на Дрини 1914. године.

Последње поглавље односи се на порекло становништва које насељава Доњу и Горњу Борину. Детаљно, на основу архивске грађе (пореских тефтера 1831-1839. године, пописа становништва из 1863. године и протоколних црквених књига), али и усмених предања, расправља се о пореклу три велике групе боринских фамилија: Стјепањштака из Горње Борине, Јовањштака са Гучева и Ђурђевштака са Лепенице. Уз то, говори се и о пореклу осталих фамилија, укључујући и новије, досељенике до Другог светског рата. Аргументовано и систематски се побијају наводи Љубе Павловића из књиге “Соколска нахија”.

У другом делу књиге, опет на основу архивске грађе и усмено прикупљених података, дати су детаљни родослови свих боринских фамилија: Антонићи (Св. Стефан), Антонићи доњоборински (Ђурђевдан), Богдановићи (Св. Стефан), Васићи (Св. Стефан), Васићи са Лепенице (Св. Никола), Вукашиновићи (Св. Јован), Гаврићи (Аранђеловдан), Деспотовићи (Св. Јован), Деспотовићи – Неагићи (Ђурђевдан), Ђокићи (Св. Алимпије), Ђукановићи (Св. Јован), Живановићи (Св. Јован), Игњатовићи (Ђурђевдан), Илићи – Пиргићи (Св. Јован), Илићи горњоборински (Ђурђевдан), Јанковићи (Св. Стефан), Јахурићи (Св. Никола), Јекићи (Лазаревдан), Јовићи (Ђурђевдан), Јокићи (Св. Јован), Јосиповићи (Св. Јован), Кикановићи (Св. Никола), Којићи (Св. Стефан), Којићи – Бакићи (Мратиндан), Којићи са Гучева (Св. Аврам), Костићи (Ђурђевдан), Крстићи (Ђурђевдан), Лазићи (Ђурђевдан), Лукићи (Св. Јован), Лукићи (Ђурђевдан), Љубинковићи (Св. Стефан), Макевићи (Ђурђевдан), Максићи (Св. Стефан), Митровићи (Св. Јован), Мићићи (Св. Стефан), Павловићи из Андраче (Ђурђевдан), Павловићаи са Гучева (Ђурђевдан), Павловићи са Лепенице (Аранђеловдан), Перићи (Св. Стефан), Петковићи (Ђурђевдан), Петровићи – Катићи (Св. Стефан), Петровићи – Чавкуни (Св. Лука), Поповићи Црногорци (Св. Мати Параскева), Поповићи поп-Ђокини (Св. Јован), Радићи (Св. Јован), Ристановићи (Лазаревдан), Симеуновићи (Св. Јован), Софронићи (Св. Јован), Спасеновићи (Св. Аврам), Стојановићи (Лазаревдан), Тадићи (Св. Стефан), Танасковићи и Атанацковићи (Ђурђевдан), Филиповићи (Св. Јован) и Цветковићи - Ђоге (Св. Јован). Обрађене су такође и три фамилије које насељавају гранично подручје између Борине и Брасине: Којићи са Гаја (Мратиндан), Секулићи (Св. Лука) и Новаковићи (Лазаревдан).

Уз то, дати су чланци о неким фамилијама које више не постоје у Борини, али имају потомке по женској линији, или можда имају потомака негде ван Борине: Арсеновићи (Св. Никола), Димитријевићи, Ђокићи (Св. Никола), Живановићи (Св. Стефан), Јаковљевићи, Јевтићи са Гучева, Лембићи, Марковићи – Бојанићи, Мићановићи, Ранковићи, Ћирковићи и Цветиновићи.

Родослови су писани на основу расположивих података од 1800. године, за неке фамилије и од раније, па закључно са генерацијом која је рођена између два светска рата. Нажалост, није било техничких и материјалних услова да се нацртају и графички родослови.