ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1970
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Odlično očuvano!

Autor - osoba Gluščević, Zoran, 1926-2006 = Gluščević, Zoran, 1926-2006
Naslov Mit, književnost i otuđenje / Zoran Gluščević
Vrsta građe esej
URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1970
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić`, 1970 (Beograd : Savremena administracija)
Fizički opis 262 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Dimitrijević, Raško, 1898-1988 = Dimitrijević, Raško, 1898-1988
Gluščević, Zoran, 1926-2006 = Gluščević, Zoran, 1926-2006
Zbirka ǂBiblioteka ǂZodijak ; ǂknj. ǂ26
ISBN (Broš.)
Napomene Beleška o piscu: str. 261.
Predmetne odrednice Man, Tomas, 1875-1955
Hese, Herman, 1877-1962
Književnost -- Motivi -- Mitologija

SADRŽAJ
TOMAS MAN: JEDNO PUTOVANJE U SREDIŠTE MITA
1) Kraljevsko visočanstvo ili dekorativna ličnost kao izraz otuđenja 7
2) Spoljašnje dočaravanje egzistencije 13
3) Hese i Tomas Man: odnos prema mitu 18
4) Tomas Man i Karl Kerenji: prepiska 27
5) Mit i savremeno zbivanje 35
6) Mitsko i individualno 39
7) Mitska inspiracija i proza 43
8) Mitsko-tipsko kruženje 48
9) Mit i otuđenje 55
10) Gete i Tomas Man (Skica za jednu nemačku demonologiju) 59
11) Anamneza i stvaranje 74
a) Strepnja i strah 76
b) Izmirenje života i smrti u stvaranju 78
v) Moire i predosećanje smrti 81
g) Ambivalenca između bolesti i stvaranja 83
12) Otuđenje psihopatologija umetničkog stvaranja i stvaralačka sudbina pisca 89
a) Stvaralac kao „ukleto“ biće 89
b) Raspolućenost na građanina i stvaraoca 92
v) Umetničko delo kao sistem „obmana“ i stvaraočev doživljaj krivice 94
g) Umetnost kao estetska igra otuđivanja od života i njene mentalne posledice 101
d) Evolucija u shvatanju umetnosti kao privida 105
đ) „Razotuđenje“ umetnosti 106
e) Kratko upoređenje: Tomas Man, Hese i Kafka 112
13) Umetnost kao jemstvo života 114
14) Manova „teorija odraza“ 117
15) Vanestetsko poreklo estetičkih shvatanja 121
16) Čemu umetnost? 123
HERMAN HESE ILI RAĐANJE MITA IZ SNA I NEUROZE
1) Put do monističkog i panteističkog jedinstva sveta 137
2) Između dve romantike 141
3) Valter Kempf i druge priče 149
4) Mala fantazija na minijature o Knulpu 153
5) Gertruda i magičan doživljaj muzike 157
6) Rat i mir ili između Gertrude i Stepskog vuka (1910–1927) 172
a) Rat i patriotizam 172
b) Težnja za bekstvom 181
v) Kako prekinuti krvoproliće? 188
g) Sa lica rata zderati sve maske 195
d) Najdublji korenovi rata ili rat i teorija otuđenja 201
7) Aktivno i kontemplativno 206
8) Rađanje mita iz sna i neuroze 212
9) Stepski vuk 214
10) Problem otuđenja i put do razotuđenja u Stepskom vuku 219
11) Narcis i Zlatousti ili polarno jedinstvo ličnosti 273
12) Magija i mitska simbolika vodenog ogledala 245
13) Kriza evropskog duha i Heseova koncepcija kulture 250
a) Valerijeva koncepcija kulture 251
b) Heseov kulturni koncept 253
v) Sindrom „braća Karamazovi“ 254
g) Heseova kulturna sinteza 258

Zoran Gluščević (Užička Požega, 23. maj 1924 – Beograd, 11. maj 2006) bio je srpski književnik, prevodilac, književni i likovni kritičar i esejista. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Rođen je 23. maja 1924. godine u Užičkoj Požegi. U Požarevcu i Beogradu pohađao je gimnaziju, nakon čega je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za germanistiku. Bio je oženjen za Milku Lučić Gluščević, novinarku i dugogodišnju urednicu Kulturnog dodatka lista „Politika`.
Veoma rano se afirmisao na književnoj i kulturnoj sceni. Bavio se nemačkom književnošću, prevođenjem, pisanjem eseja, drama za radio i televiziju, studija i kritika. Za sobom je ostavio oko tridesetak književnih dela. Priredio je i prvi objavio sabrana dela nemačkog nobelovca Hermana Hesea, a važio je za jednog od najboljih poznavalaca Heseovog opusa, kao i stvaralaštva Franca Kafke. Sa Maricom Josimčević i Radovanom Popovićem, priredio je i sabrana dela Isidore Sekulić.
Bio je urednik lista „Umetnost i kritika`, zatim Izdavačkog preduzeća „Vuk Karadžić` i Izdavačkog zavoda „Jugoslavija` i glavni i odgovorni urednik „Književnih novina`. U „Književnim novinama” je 1969. godine objavio tekst u kojem je osudio ulazak vojnih trupa SSSR u Čehoslovačku, zbog čega je osuđen na šest meseci zatvora. Bio je politički angažovan intelektualac, što pokazuju i njegova dela „Kosovo i nikad kraja” (1989), „Ratne igre oko Kosova” (1999) i „F-117, ili, Sunovrat NATO strategije` (1999), u kojima kritikuje međunarodnu politiku prema Kosovu i SCG.
Zoran je bio predsednik Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od kojih su neke Oktobarska nagrada grada Beograda 1966. godine, za delo „Putevima humaniteta`.
Dela
Kako se posmatra književno delo (1953)
Putevi humaniteta I i II (1964, 1965)
Perom u raboš (1966)
Epoha romantizma (1966)
Romantizam (1967)
Mit, književnost i otuđenje (1970)
Studija o Kafki (1971)
Kafka: Ključevi za Zamak (1972)
Alfa i omega (1975)
Kafka: krivica i kazna (1980)
Poezija i magija, eseji o pesnicima (1980)
Kosovo i nikad kraja (1989)
F-117, ili, Sunovrat NATO strategije (1999)
Ratne igre oko Kosova (1999)
Sava Rakočević, monografija o savremenom srpskom slikaru (2001)
Okultna moć (2001)
Mefisto i on, roman (2005)
Gete (2011)
Legat Zorana i Milke Gluščević
Juna 2018. godine Milka Lučić, Zoranova udovica, formirala je legat „Zorana i Milke Gluščević“ u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat`. Tom prilikom Udruženju je poklonjena njihova cela biblioteka strane literature, kao i mnoštvo nagrada i drugih predmeta iz zajedničkog stana Milke i Zorana. Legat se nalazi u Muzeju srpske književnosti na Banjici.
MG62 (L)