ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Odlično očuvano!

Naslov Zoran Mišić : 1921-1976 : zbornik / uredili Sveta Lukić, Đorđije Vuković, Jovan Hristić
Vrsta građe zbornik radova na konferenciji
odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1978 (Beograd : `Radiša Timotić`)
Fizički opis 346 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Lukić, Sveta, 1931-1997 = Lukić, Sveta, 1931-1997
Vuković, Đorđije, 1943-2020 = Vuković, Đorđije, 1943-2020
Hristić, Jovan, 1933-2002 = Hristić, Jovan, 1933-2002
Tešić, Gojko, 1951- = Tešić, Gojko, 1951-
Zbirka ǂBiblioteka ǂOrfej ; 51
ISBN (Karton sa omotom)
Napomene Bibliografija Zorana Mišića: str. 303-342.
Predmetne odrednice Mišić, Zoran, 1921-1976 -- Zbornici

O OVOM ZBORNIKU
Zbornik tekstova o Zoranu Mišiću, koji čitalac ima u rukama, sačinjen je s namerom da se pokaže kako delo ovog darovitog kritičara izgleda u očima savremenika. Zbornik je svakako mogao biti i drukčije napravljen, s većom studioznošću ili s više reda. Kada to kažemo, imamo u vidu određen tip zbornika u kome se prilozi bave unapred podeljenim temama, tako da se ispitivani predmet potpuno obuhvati. To bi značilo da se i ovde, kao na kakvom dobro organizovanom savetovanju, zahtevalo da se svaki učesnik strogo drži svoje teme i da tu temu iscrpno obradi. Delo Zorana Mišića bilo bi dobro upravo tako ispitivati. Mišić je pisao članke o knjigama, oglede o poeziji i o umetnosti, uređivao časopise, uređivao edicije u „Nolitu“, sastavljao antologije i prevodio dela naših pisaca na francuski jezik. Svaka od tih strana Mišićeve delatnosti zanimljiva je kako za one koji ispituju samog Mišića tako i za one koji se bave našom novijom istorijom književnosti. Uvereni smo da će Mišić jednog dana biti i tako proučen i da će književnoistorijski radovi, pravljeni sa svom obazrivošću i akribijom, odrediti Mišiću mesto koje mu pripada. Za sada, međutim, odlučili smo se za zbornik drugog tipa. Od onih koji su se odazvali pozivu na saradnju svako je sam izabrao temu koja ga zanima i napisao ono što je smatrao potrebnim da napiše, prihvatao jedne i dovodio u pitanje druge Mišićeve ideje. Tako se pokazalo da je Mišićevo delo, čas s ovog, čas s onog razloga, prisutno u razmišljanjima savremenika i da jedan ne mali broj kritičara i pisaca, iz nekoliko naših sredina, želi da piše o Mišiću, bez nekog profesionalnog zadatka ili obaveze. Stoga će dati prilozi biti veoma korisno svedočanstvo ili građa za buduće strože i ambicioznije istraživače. Bibliografija Mišićevih radova i radova o Mišiću može samo da im olakša posao. S obzirom na to da je Mišić strasno i odlučno govorio o većem broju teorijskih i istorijskih pitanja, raspravljanje o njima, povodom Mišića, može izazvati i nove sporove. Mišiću tako i treba prilaziti. Štaviše, Mišiću bi to i odgovaralo. Njegovo delo je imalo odziva kod savremenika i ono treba da bude mereno i po dejstvu koje izaziva.
Urednici

SADRŽAJ
Miodrag Pavlović KRITIČAR ZORAN MIŠIĆ
Đorđije Vuković ZORAN MIŠIĆ
Kasim Prohić SABRANOST KAO PRINCIP KRITIČKOG ISKUSTVA
Jovica Aćin MÖBIUSOV PRSTEN
Sveta Lukić MIŠIĆEVA ODBRANA POEZIJE
Aleksandar Petrov MIŠIĆEVE KNJIŽEVNE BITKE
Damnjan Antonijević ZORAN MIŠIĆ ILI AKCIJA KRITIKE
Nikola Koljević ZORAN MIŠIĆ I NAŠ PORATNI MODERNIZAM
Novica Petković MIŠIĆEV PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE
Ivan V. Lalić ZORAN MIŠIĆ: REČ I VREME
Milan Đurčinov KRITIČKE INSPIRACIJE ZORANA MIŠIĆA I NOVA MAKEDONSKA KNJIŽEVNOST
Vlada Urošević KAKO PRESEĆI BOB A SAČUVATI TAJNU: O SHVATANJU FANTASTIKE KOD ZORANA MIŠIĆA
Branimir Donat S ONU STRANU MOGUĆEG
Svetlana Velmar-Janković O MUDROM TUMAČU
Svetozar Brkić PRISUTNOST ZORANA MIŠIĆA
Gojko Tešić BIBLIOGRAFIJA ZORANA MIŠICA
O OVOM ZBORNIKU

ZORAN MIŠIĆ
(Beograd, 10. 10. 1921 – Igalo, 28. 12. 1976)

Zoran Mišić, oštar kritičar starih shvatanja i tumač nove poezije, imao je značajnu ulogu u sukobu modernista i realista, podržavajući moderniste. Njegove kritike, polemike, eseji Reč i vreme (1953), Reč i vreme I–II (1963), pokazuju da nisu bile posredi samo razlike u mišljenju nego i razlike uopšte u razumevanju pesništva.

„...Mišić je nesumnjivo prvi kritičar koji je u jednom odsudnom vremenu, uprkos različitim piruetama, zastupao stvaralačka načela kojima nema prigovora. Bio je promotor i branilac avangarde koja će postati klasika. Inicirao je prevrednovanje srpske poezije u vekovnom rasponu njenog trajanja i menjao predstave o nekim nepomerivo pozicioniranim pesnicima. Nagovestio je, pa ako hoćemo, i zasnovao mogućnost utemeljenja srpske poezije u jednoj bogatijoj tradiciji.“ [Bogdan A. Popović, Politika]

„Čovek duha i čovek od duha, Mišić je bio kritičar do srži. On je pokazao da su ti darovi spojivi. Njegova početna misao, prirodni i osnovni stav kritičara, od začinjanja prve misli jeste: stvari nisu kako treba. Mišić je od početka svoje kritičarske karijere do kraja svog misaonog razvoja filozof antiidile...“ [Miodrag Pavlović]

„Glavni pobornik nove poezije među mlađim kritičarima jeste Zoran Mišić (1921–1976). Bio je protivnik tradicionalnog lirizma, pseudoromantičarske osećajnosti, lirike `meka i blaga štimunga`, ali je isto tako odbacivao i površinsku modernost. Moderna poezija nije plod veštine i znanja, prihvatanja gotovog, već je plod istraživanja, težnje da se izrazi moderni senzibilitet, pa treba da bude sinteza misli i emocije, racionalnog i iracionalnog, tradicije i inovacije. Mišićeva kritika je kritika opštih načela, kritika pevanja i mišljenja, dok su mu pojedinačna dela bila pre svega povod za ta opšta razmatranja. Njemu je suprotan Borislav Mihajlović Mihiz (1922), izrazit primer dnevnog kritičara...“ [Jovan Deretić: „Kratka istorija srpske književnosti“]
MG97