Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Pred nama je tekst koji iznosi istorijat problema starog hiljade godina. To je pitanje autora Petoknjižja. Još u patrističko doba su neki pisci primećivali da Mojsije nije mogao napisati Petoknjižje u sadašnjem obliku. Taj problem nije bio važan svetim ocima koji su se više bavili tumačenjem Starog zaveta, a mnogo manje uvodnim problemima. Naučna kritika je otvorila ovo pitanje posle Lutera, naročito radovima dvojice velikih filosofa, Tomasa Hobsa i Baruha Spinoze. Od tog doba radovi napisani o ovom problemu ne bi stali ni na fudbalsko igralište.

U Srba se biblistika sporo razvijala. Vredi pomenuti pristupno predavanje blaženopočivšeg episkopa dr Irineja (Ćirića) u Sremskim Karlovcima 1909. `Današnji naučni rezulati o postanku Petoknjižja` a naročito rad blaženopočivšeg episkopa dr Tihona (Radovanovića) `Mojsije i kritika` 1929-1930. godine. Ova dva episkopa su hrabro otvorila pitanje autora Petoknjižja i iznela najmodernije shvatanje tog doba koristeći i radove rimokatolika i protestanata. Tadašnja teološka i crkvena javnost nisu ih osudili zbog iznetih shvatanja. Nažalost i danas u nas ima teologa koji nisu ubeđeni u opšte prihvaćeno mišljenje biblista o autoru Petoknjižja. Zato je ovaj tekst vrlo značajan. Izlaže se čitava istorija problema i objektivno procenjuju pojedina gledišta. Dovoljno je samo pogledati veće naslove pa da se shvati vrednost ovog, najkompletnijeg rada na tu temu u Srba: 1. Mojsije kao pisac Petoknjižja, 2. Argumenti protiv Mojsijevog autorstva Petoknjižja, 3. Istorijat kritike Mojsijevog autorstva, 4. Savremene teorije o postanku Petoknjižja, 5. Posanak Petoknjižja u svetlu predanja Pravoslavne Crkve, 6. Zaključak. Zatim sledi opširan spisak najsavremenije literature.

Ovaj rad prikazuje najnovije stanje u biblijskoj nauci po vrlo važnom pitanju - autoru Petoknjižja. Zato mislimo da će ovaj rad biti od koristi svim teolozima, naročito studentima teologije i svim čitaocima koji se interesuju za Bibliju.

Protojerej-stavrofor Prof. dr Dragan Milin

23 cm, 140 str.