ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

BOG - ZBORNIK RADOVA - filum

RELIGIJSKI MOTIVI , SRPSKA KNJIZEVNOST, RELIGIJA

-2012 GODINA ,KRAGUJEVAC

- 540 stranica

VRLO dobro ocuvana ,sadrzaj je cist //

О Зборнику / 5
Снежана Д. Самарџија
Када бог крпи опаклију (представе о богу у усменој прози) / 11
Бошко Сувајџић
Убог Небог Бог / 25
Јасмина С. Јокић
Кад се Христос на Земљу родио: Рођење и крштење
Исуса Христа у фолклорној традицији / 39
Драгољуб Ж. Перић
Бог и срећа јуначка (веровања у судбину, срећу и вишу
силу у вуковим записима српске усмене епике) / 53
Анка Ж. Ристић
Присуство у одсуству као топос старе српске књижевности / 73
Iva Lj. Draškić Vićanović
Bog: književnost, kultura i kriza humaniteta. Jedan pokušaj razrešenja krize
humaniteta – apoteoza racionalnosti, morala i lepote u 18. veku / 79
Svetlana S. Kalezić Radonjić
Pakao – planeta bez smisla za otmenost ili Sioranove vježbe nepokornosti / 85
Драган Б. Бошковић
Месија: Књижевност и хришћанско преусмеравање
Левинасове идеје Богочовека / 97
Михаило З. Смиљанић
Теолошки поглед на метахумани идентитет / 105
Jasmina Ahmetagić
Merilo života / 113
Лидија Д. Делић
Божанство без емпатије (Мит о Атлантиди: опет
то, само потпуно другачије) / 123
Ина Илиева Христова
Градът в стария завет – стратегии на изображение и символизация / 135
Иван M. Коларић
Богочовештво и/или човекобоштво / 145
Predrag R. Milidrag
O (ne)dovoljnom razlogu za egzistenciju Boga u metafizici novog veka / 157
Јасмина А. Теодоровић
Божански „пакт“ (не)раздвојености: Барнсов Пулс и Албахаријев Цинк / 169
Александар Петровић
Крај света или још историје / 175
Марија В. Лојаница
Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181
Ivana V. Đurić Paunović
Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187
Ђорђе М. Деспић
Говор о ничем или шта би то било бог / 195
Ирена П. Арсић
Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203
Снежана М. Милосављевић Милић
Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих
људи у књижевној критици / 213
Драгана Б. Вукићевић
Бог који одустаје / 225
Ана С. Живковић
Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235
Елена Ив. Дараданова
Ангелът в южнославянската поезия / 243
Branko Tošović
Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255
Часлав Николић
Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269
Никола М. Бубања
Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије
Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277
Sofija Kalezić Đuričković
Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285
Биљана Ђ. Ђорић-Француски
Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293
Danijela Maksimović
Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305
Мирјана M. Секулић
Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна
и спасење у делу мигела де унамуна / 313
Никола М. Поповић
„Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321
Владимир Ј. Карановић
Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам
и религиозност у роману la regenta / 331
Marjana M. Đukić
Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom
romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341
Марија В. Лојаница
Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181
Ivana V. Đurić Paunović
Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187
Ђорђе М. Деспић
Говор о ничем или шта би то било бог / 195
Ирена П. Арсић
Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203
Снежана М. Милосављевић Милић
Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих
људи у књижевној критици / 213
Драгана Б. Вукићевић
Бог који одустаје / 225
Ана С. Живковић
Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235
Елена Ив. Дараданова
Ангелът в южнославянската поезия / 243
Branko Tošović
Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255
Часлав Николић
Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269
Никола М. Бубања
Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије
Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277
Sofija Kalezić Đuričković
Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285
Биљана Ђ. Ђорић-Француски
Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293
Danijela Maksimović
Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305
Мирјана M. Секулић
Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна
и спасење у делу мигела де унамуна / 313
Никола М. Поповић
„Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321
Владимир Ј. Карановић
Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам
и религиозност у роману la regenta / 331
Marjana M. Đukić
Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom
romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341

О Зборнику
Бог! Тајна над тајнама, религиозна, егзистенцијална и антрополошка енигма, загонетно место наших идентитета и постојања, загонетка апсолутне Другости, Бог се упорно објављује у нашој историји, а тако и у овом зборнику. Личан и безличан, светлост и тама, смртан и бесмртан, далек и ближи нам од себе
самих, он је онтолошка извесност или само троп, теолошки промишљан, откривен у догађајима и писму, хуманистички прогањан, психолошки сневан, „камен
спотицања“ или „камен угаони“. О том Богу, боговима, божанствима, светости,
метафизичким ентитетима и силама, о псеудобоговима, демијурзима, божијим
супституцијама, судбини, о том непреусшном и неограниченом простору који
опседа литературу и културу од њених првих трагова до данас, посвећена је ова
свеска зборника радова са Шестог међународног научног скупа Српски језик,
књижевност, уметност, одржаног 28-29. октобра 2011. године на Филолошкоуметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. У књижевно-антрополошкој
секцији научног скупа – која се реализује као разултат истраживања у оквиру
пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 178018: Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир – поднесено је шездесет и осам реферата иностраних и домаћих учесника, док у овом зборнику објављујемо педесет и три достављена, прихваћена и рецензирана рада.
Радови који чине зборник Бог, заправо сажимају различите филозофске,
књижевнотеоријске и културолошке елаборације шире теме Бог: књижевност,
култура и криза хуманитета. На подтематске блокове – Религија и књижевност;
Хришћанство и књижевна традиција; Бог(ови) и књижевност, Бог(ови) књижевности; Жртве хуманитета: ко је истерао Бога из хуманистичке историје?; Да
ли човек/књижевност постоје без Бога?; Метахумани идентитет и Бог; Књижевност и историја спасења; Књижевност: последње уточиште прогнаног Бога?;
„Вратите нам Бога!“ – окупљени радови су очекивано одговорили на теоријско
квалитетан и научноистраживачки компентентан начин. У наведеним подтематским оквирима, текстови наших колегиница и колега дијахронијски (од најстаријих култура до постмодернизма) и синхронијски (различите културе и литературе) конструишу и деконструишу антрополошка, културолошка и књижевнотеоријска питања присутног/одсутног Бога, проблеме односа човека и Бога,
Бога и ђавола, анђела и среће, Божијег дискурса и места литературе у спознаји
Бога, Божијег писма и писања Бога, проблеме хришћанског идентитета, Бога као
алтеритета, критике и изгона Бога, атеизма и теизма, архајских и футуристичких космогонија, симбологије и тропологије божанстава. (Де)конструкција фигуре Бога, као и узајамно дефинисање и дешифровање књижевноисторијске, теолошке и антрополошке слике о Богу, као и „одговоре“ Бога, отворила је неке
диференцијалне истраживачке хоризонте. Херменеутика (хибридног) идентитета Бога, различитих „маски“ Бога и онтолошких аспеката књижевности, раскри-ва амбивалентан однос човека и Бога, и реконструише утицај доминантних и
маргиналних дискурзивних пракси на његову репрезентацију, артикулишући га
унутар сложене конфигурације материјалнога и нематеријалнога, умног и безумног, религиозног и рационалног, метафизичког и нихилистичког, кризе Бога и
кризе хуманитета, а све то унутар једне перманентне теолошко-нихилистичколитерарне апокалипсе.
Можемо зато констатовати да је у потпуности остварен истраживачка жеља
да се задата проблематика научно и теоријски осветли, не би ли се темом одређени аспекти узајамног осмишљавања Бога и књижевности (српске, јужнословенске, европске, светске) довели у непосредну везу и из ње дедуковао перманентни процес (кон)фигурације, интерференције и интеракције ових феноменолошких и културолошких поља. Све наведено указује да у овом зборнику сакупљени
текстови одражавају актуелне теоријске интересе, као и актуелну теоријску проблематику проучавања литературе и културе на домаћим и иностраним универзитетима и институтима, и индивидуалне теоријске и научноистраживачке амбиције и пројекте. Самим тим, зборник Бог представља релевантну слику садашњих проучавања наговештених проблема и велики извор идеја и теоријских
елаборација. Он, заправо, представља само низ текстова, само један текст или
једно писмо, из кога се, тихо и ненаметљиво, може изнова чути Божији глас. А
шта вам говори, схватићете док будете читали стр

(kutija 2)