ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Atlas je zbirka astronomskih i geografskih karata pravilno sređenih u sadržajnu celinu. Naziv je dobio po mitološkom biću Atlasu koji se javlja u 16. veku na naslovnoj stranici Merkatorove zbirke karata). Pored geografskog atlasa postoji i enciklopedijski atlas koji predstavlja zbirku tablica, grafikona i ilustracija iz oblasti botanke, zoologije, medicine i dr.

Etimologija
Upotreba reči „atlas“ u geografskom kontekstu datira iz 1595. godine kada je nemačko-flamanski geograf Gerhard Merkator objavio Atlas Sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et Fabricati Figura („Atlas ili kosmografske meditacije o stvaranju univerzuma i univerzuma kakav je stvoren`). Ovaj naslov daje Merkatorovu definiciju reči kao opisa stvaranja i forme celog univerzuma, a ne samo kao zbirke mapa. Sveska koja je objavljena posthumno godinu dana nakon njegove smrti je tekst širokog obima, ali kako su se izdanja razvijala, postala je jednostavno zbirka karata i u tom smislu se ta reč koristila od sredine 17. veka. Neologizam koji je skovao Merkator bio je znak njegovog poštovanja prema Titanu, Atlasu, „kralju Mauretanije“, koga je smatrao prvim velikim geografom.[1]

Istorija

Atlas
Glavni članak: Geografija (Ptolemej)
Prvu knjigu koja sadrži geografske karte i koja bi se mogla smatrati atlasom je sastavio antički geograf Klaudije Ptolemej u Aleksandriji oko 150. godine. Taj atlas je doživeo ponovno izdanje u Bolonji 1477. godine. Jedan od samo nekoliko preostalih primeraka tog atlasa se danas čuva u franjevačkom samostanu na Košljunu. Prvi moderni atlas je sastavio belgijski geograf Abraham Ortelius 1570. godine. Nazvao ga je Theatrum Orbis Terrarum i sadržavao je 53 geografske karte koje su prikazivale celi tada poznati svet. Ime atlas je uveo poznati belgijski geograf i kartograf Gerhard Merkator koji je izrađivao precizne karte sveta i podstakao Orteliusa na izradu atlasa, a prvi takav atlas je izdao 1595. Pre se smatralo da je ime dao prema divu Atlasu iz grčke mitologije, ali se danas smatra da je ime dao prema Mauritanijskom kralju Atlasu.[2]

Vrste atlasa
Atlasi se mogu podeliti u različite kategorije po različitim kriterijumima. Prva dimenzija po kojoj se podeliti je u odnosu na vrsti medijuma, pa tako razlikujemo štampani i atlas u elektronskom formatu. S obzirom na znanje i veštine korisnika ili prema upotrebi delimo ih na školski atlas, kućni atlas i atlas za planiranje. Atlase u odnosu na obimnosti sadržaja i veličinu možemo podeliti na atlas sveta, atlas kontinenta, atlas država i atlas gradova. Prema obimnosti tema koje obrađuje, razlikujemo opšti atlas i tematski atlas. Opšti atlas sadrži uglavnom fizičke karte, dok je tematski atlas posvećen jednoj temi, pa razlikujemo istorijske atlase, atlase prirode, atlase anatomije itd.[3]

Putopisni atlas je napravljen za laku upotrebu tokom putovanja i često ima spiralne poveze tako da može biti presavijen (na primer, poznati atlasi Geografske A-Z kompanije mapa). On ima mape sa velikim zumom tako da se karte mogu lako pregledati. Putni atlas se takođe može nazvati putnom mapom.[4]

Stolni atlas je napravljen slično referentnoj knjizi. Može biti u tvrdom ili mekom povezu.

Postoje atlasi drugih planeta (i njihovih satelita) u Sunčevom sistemu.[5]

Postoje atlasi anatomije koji mapiraju organe ljudskog tela ili drugih organizama.