ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Jezik: Francuski
Autor: Strani

LE MONDE DE COPERNIC
KOPERNIKOV SVET , knjiga na francuskom jeziku
IZUZETNA BOGATO ILUSTROVANA KNJIGA O POZNATOM NAUCNIKU
PREDSTAVLJENA MESTA I GRADOVI GDE JE BORAVIO I ZIVEO
Izdavac - Arkady
Godina - Varsava , 1972.
Povez - Tvrdi sa omotom
Broj strana - 167
Pismo - Latinica
Format - 28x26
Stanje kao na slici
Ocuvana , omot iskrzan

Никола Коперник (лат. Nicolaus Copernicus, нем. Nikolaus Kopernikus, Торуњ, 19. фебруар 1473 — Фромборк, 24. мај 1543) је био пољски астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела.
Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.[1]

Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и повереник свом ујаку, вармијском бискупу (Warmia, црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фрауенбургу, данашњи Фромборк, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) са које је посматрао кретања небеских тела. На темељу тих посматрања и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела“ (De revolutionibus orbium coelestium) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт.[2] Ово дело је представљало прекретницу у астрономији, и подстакло је капитална открића Кеплера и Њутна.[3]


Хелиоцентрични модел соларног система у Коперниковом рукопису
Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца.[4] Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на Списак забрањених књига, све до 1822. године. Ваља рећи и да су и протестантске цркве (нпр. калвинизам) биле против хелиоцентричнога система, а да га је и одбацивао немали део научника онога доба (нпр. Френсис Бекон) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или Птолемејевог система.







ŠIF170