Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-7093-159-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Institut društvenih nauka 2015 462 strane

odlična očuvanost, posveta Milana Brdara!

zpk

Kritika Dekartovog programa raciocentričnog utemeljenja kao hermeneutika novovekovne filozofije

Knjiga Između bezdana i neba Milana Brdara bavi se kritičkim preispitivanjem filozofskog projekta Renea Dekarta, posebno njegove namere da ljudsko znanje utemelji na sigurnosti razuma.

Dekartov program polazi od sumnje u sve što se može dovesti u pitanje, kako bi se pronašla nesumnjiva osnova znanja. Tu osnovu Dekart pronalazi u činjenici da subjekt koji misli ne može da sumnja u sopstveno postojanje dok misli: Mislim, dakle postojim (Cogito, ergo sum). Razum tako postaje polazište za izgradnju pouzdanog sistema znanja.

Brdar ovaj projekat razmatra kritički, ispitujući njegove pretpostavke, unutrašnje teškoće i posledice po razvoj novovekovne filozofije. U središtu pažnje nalazi se raciocentrizam — shvatanje da razum može biti temeljno i povlašćeno načelo na kojem se zasniva znanje i filozofsko razumevanje sveta.

Naslovna slika „između bezdana i neba“ može se razumeti kao izraz napetosti između nesigurnosti ljudskog saznanja i težnje ka apsolutnoj izvesnosti. Filozofija se nalazi između opasnosti da izgubi čvrsto uporište i ambicije da pronađe nepokolebljiv temelj mišljenja.

Knjiga se, dakle, ne bavi samo Dekartovom filozofijom kao izdvojenim istorijskim učenjem, već i širim pitanjem kako je novovekovna filozofija postavila problem znanja, subjekta, istine i opravdanosti ljudskog mišljenja.

Ključne teze knjige

Radikalna sumnja ima svoje granice. Ako se svako saznanje dovede u pitanje, potrebno je objasniti kako se uopšte može doći do pouzdanog znanja.

Jasnoća i razgovetnost nisu dovoljne za istinu. To što nam se neka ideja čini jasnom ne znači automatski da je istinita.

Izolovani subjekt teško može da utemelji znanje. Polazeći samo od sopstvene svesti, filozof mora da objasni kako dolazi do saznanja o svetu izvan sebe.

Pozivanje na Boga ne rešava automatski problem izvesnosti. Potrebno je dodatno obrazložiti zašto se božanska garancija može prihvatiti kao pouzdana osnova znanja.

Novovekovna filozofija mora preispitati svoje temelje. Brdar smatra da Dekartov pokušaj utemeljenja racionalnog znanja ne uspeva na način na koji je zamišljen. Ove teze predstavljaju autorovu kritičku argumentaciju, a ne nesporne zaključke čitave filozofske tradicije.

Ključne reči

Rene Dekart

Raciocentrizam

Racionalizam

Radikalna sumnja

Kogito, ergo sum — „Mislim, dakle postojim“

Utemeljenje znanja

Epistemologija

Metodski solipsizam

Jasnoća i razgovetnost

Istina i izvesnost

Subjekt i objekat saznanja

Problem spoljašnjeg sveta

Filozofska hermeneutika

Novovekovna filozofija

Kritika prosvetiteljskog racionalizma

Suština u jednoj rečenici

Brdar preispituje Dekartovu ambiciju da razum postane siguran temelj celokupnog znanja i tvrdi da radikalna sumnja, jasnoća ideja, izolovani subjekt i pozivanje na Boga ne pružaju dovoljno čvrstu osnovu za ostvarenje tog cilja.

Kome je knjiga namenjena?

Knjiga je namenjena čitaocima koje zanimaju filozofija saznanja, istorija novovekovne filozofije i kritika racionalizma. Reč je o zahtevnom filozofskom delu, a ne o uvodnom priručniku, pa je lakše pratiti argumentaciju uz osnovno poznavanje Dekartove filozofije.