ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Hajdeger, Martin, 1889-1976Heidegger, Martin, 1889-1976
Naslov Šumski putevi / Martin Hajdeger ; prevod s nemačkog Božidar Zec
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 2000
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Plato, 2000 (Beograd : Štamparija Plato)
Drugi autori Zec, Božidar, prevodilac (prevodilac)
Bimel, Valter, 1918-2015 (autor dodatnog teksta
Fizički opis 324 str. ; 21 cm
Zbirka Biblioteka `Na tragu` ; 39
Napomene Prevod dela: Holzwege / Martin Heidegger
Tiraž 500
Str. 301-324: O kompoziciji i jedinstvu Šumskih puteva / Valter Bimel.
Predmetne odrednice Hajdeger, Martin, 1889-1976 -- `Šumski putevi`

Martin Hajdeger – Šumski putevi (Holzwege)
„Šumski putevi“ (1950) jedna je od najznačajnijih knjiga nemačkog filozofa Martina Hajdegera (1889–1976), jednog od najuticajnijih mislilaca 20. veka. Zbirka obuhvata šest filozofskih ogleda nastalih između 1935. i 1946. godine, u kojima Hajdeger razmatra temeljna pitanja umetnosti, jezika, istorije, metafizike i čovekovog odnosa prema biću.
Naslov knjige upućuje na šumske staze koje se probijaju kroz gustu šumu, često bez jasnog odredišta. Za Hajdegera one predstavljaju metaforu filozofskog mišljenja koje ne sledi unapred utvrđen sistem, već se kreće različitim pravcima, istražujući pitanja koja nemaju jednostavne i konačne odgovore.
U čuvenom ogledu „Izvor umetničkog dela“ Hajdeger istražuje suštinu umetnosti i njenu sposobnost da otkriva istinu bića. Polazeći od primera grčkog hrama i Van Gogove slike seljačkih cipela, on pokazuje da umetničko delo nije samo predmet estetskog doživljaja, već mesto na kojem se istina pojavljuje i postaje vidljiva.
Ogled „Ničeova reč ’Bog je mrtav’“ posvećen je Ničeovoj filozofiji i problemu evropskog nihilizma, dok se u tekstu „Čemu pesnici?“ Hajdeger, oslanjajući se na poeziju Fridriha Helderlina i Rajnera Marije Rilkea, pita o ulozi pesništva u modernom svetu obeleženom gubitkom duhovnih uporišta. U ostalim ogledima razmatra Anaksimandrovu misao, Hegelovo shvatanje iskustva i novovekovnu predstavu sveta.
„Šumski putevi“ zauzimaju posebno mesto u Hajdegerovom opusu jer predstavljaju važnu etapu njegovog udaljavanja od filozofskog pristupa razvijenog u „Biću i vremenu“ (1927) i okretanja pitanjima istine, umetnosti, jezika i istorije bića. Knjiga je jedno od ključnih dela savremene kontinentalne filozofije i nezaobilazna literatura za proučavanje filozofije umetnosti, hermeneutike i ontologije.


Martin Hajdeger (1889–1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio „Istorijski poziv Nemačke...“ Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

MG66 (NS)