ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1974 XXXVI + 351 strana

očuvanost 4

zpk

predgovor : Filozofija Ludviga Fojerbaha - Vuko Pavićević

Predavanja o suštini religije (Vorlesungen über das Wesen der Religion) Ludviga Fojerbaha predstavljaju sistematsko izlaganje njegovog shvatanja religije i njenog porekla. Osnovna Fojerbahova teza jeste da religija nije otkrovenje nekog bića koje postoji nezavisno od čoveka, već čovekovo otuđeno predstavljanje sopstvene suštine.

Prema Fojerbahu, čovek poseduje određene osobine i težnje — razum, volju, ljubav, težnju ka savršenstvu, sreći i besmrtnosti. Kada ih čovek izdvoji od sebe i pripiše nekom nadljudskom biću, nastaje predstava o Bogu. Drugim rečima, ono što religiozni čovek doživljava kao božansko biće zapravo predstavlja idealizovanu i uvećanu sliku ljudske prirode.

Fojerbah zato preokreće tradicionalni odnos između Boga i čoveka. Umesto da kaže da je Bog stvorio čoveka, on tvrdi da je čovek stvorio Boga, odnosno da je božanska predstava proizvod ljudske svesti.

Posebno mesto u knjizi zauzima otuđenje. Čovek svoje najbolje osobine pripisuje Bogu, a zatim sebe doživljava kao nesavršenog, slabog i zavisnog od tog božanskog bića. Tako ono što pripada čoveku izgleda kao nešto što pripada Bogu. Što je Bog zamišljen savršenijim, to čovek sebe može doživljavati nesavršenijim.

Fojerbah religiju ne posmatra samo kao intelektualnu grešku. Ona ima duboke emocionalne i egzistencijalne korene. Čovek se suočava sa smrću, patnjom, ograničenošću i prirodnim silama koje ne može da kontroliše. Religija mu pruža mogućnost da te strahove i nade izrazi kroz predstavu o Bogu, zagrobnom životu i božanskom poretku sveta.

Važan element njegovog objašnjenja jeste odnos čoveka prema prirodi. Prvobitne religijske predstave, prema Fojerbahu, nastaju u vezi sa čovekovom zavisnošću od prirodnih sila. Sunce, kiša, plodnost, bolest, smrt i druge pojave od kojih zavisi ljudski život mogu biti personifikovane i pretvorene u božanske sile.

Razvojem religije čovek postepeno oblikuje složenije predstave o Bogu. Bog postaje nosilac moralnih osobina kao što su dobrota, pravda, mudrost i ljubav. Međutim, Fojerbah smatra da su to u osnovi ljudske osobine prenete na imaginarno biće.

Iz toga proizlazi njegova poznata kritika hrišćanstva: hrišćanska religija, prema njemu, izražava ljudsku suštinu, ali je izražava u otuđenom obliku. Ljubav, na primer, postaje božanska osobina, iako je sposobnost za ljubav izvorno ljudska.

Fojerbahov cilj nije samo da negira religiju, već da pokaže da ono što ljudi traže u Bogu treba ponovo pronaći u čoveku i ljudskim odnosima. Umesto da se ljubav, dobrota i savršenstvo pripisuju Bogu, čovek bi trebalo da prepozna njihov ljudski karakter.

Ključne ideje

Religija kao projekcija – čovek svoje osobine i ideale projektuje u Boga.

Bog kao otuđena ljudska suština – božanske osobine su zapravo idealizovane ljudske osobine.

Čovek stvara Boga – religija nastaje iz ljudske svesti, potreba i osećanja.

Otuđenje – čovek se odriče sopstvenih kvaliteta tako što ih pripisuje nadljudskom biću.

Priroda – čovekova zavisnost od prirodnih sila predstavlja jedan od temelja religioznog mišljenja.

Strah i nada – religija odgovara na ljudski strah od smrti, patnje i nepoznatog, kao i na želju za srećom i besmrtnošću.

Ljubav – jedna od najvažnijih ljudskih osobina koja se u religiji projektuje kao božanska osobina.

Moral – religija ljudske moralne ideale predstavlja kao zapovesti i osobine Boga.

Besmrtnost – želja čoveka da prevaziđe sopstvenu smrtnost doprinosi religioznim predstavama o zagrobnom životu.

Kritika teologije – Fojerbah pokušava da teološka objašnjenja prevede u antropološka objašnjenja.

Antropologija – umesto pitanja „Ko je Bog?“, treba pitati šta čovek izražava kada govori o Bogu.

Povratak čoveku – ono što je religija pripisala Bogu treba ponovo razumeti kao ljudsku sposobnost i vrednost.

Najvažnija formula za razumevanje dela

Fojerbahov osnovni preokret može se pojednostavljeno izraziti ovako:

Teologija → antropologija

Odnosno, umesto da se čovek objašnjava polazeći od Boga, Bog se objašnjava polazeći od čoveka.

Zato je centralna poruka dela: tajna religije nije u Bogu kao nezavisnom biću, već u samom čoveku i njegovoj potrebi da svoju suštinu predstavi kao nešto izvan sebe.

Ključne reči :

Ludvig Fojerbah, religija, suština religije, antropologija, Bog, čovek, projekcija, otuđenje, ljudska suština, priroda, strah, nada, ljubav, moral, savršenstvo, sreća, besmrtnost, teologija, hrišćanstvo, ljudske potrebe, religiozna svest, kritika religije.