ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ,,
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Raymond Aron
La philosophie critique de l`histoire
La philosophie critique de l`histoire : Essai sur une théorie allemande de l`histoire (prvobitno objavljena 1938. godine pod naslovom Essai sur la théorie de l`histoire dans l`Allemagne contemporaine) jedno je od ključnih ranih dela francuskog filozofa, sociologa i politikologa Remona Arona (Raymond Aron). Knjiga predstavlja temelj njegove epistemologije istorije i direktno je povezana sa njegovom čuvenom doktorskom tezom Uvod u filozofiju istorije (Introduction à la philosophie de l`histoire).
Glavna teza i kontekst dela
Aron u ovom delu postavlja temelje moderne filozofije istorije kroz odbacivanje hegelijanstva i marksizma. On se suprotstavlja ideji da filozof može posedovati `tajne proviđenja` ili jednim potezom odrediti konačni smisao i apsolutni determinizam ljudskog razvoja. Umesto toga, istoriju posmatra kao dramatičnu i dijalektičku sferu ljudskog delovanja u kojoj ne postoji unapred zacrtan cilj.
Delo se fokusira na analizu nemačke svedočanstvene misli s kraja 19. i početka 20. veka, ispitujući četiri ključna autora koji su pokušali da utemelje istoriju kao objektivnu nauku:
• Vilhelm Diltaj (Wilhelm Dilthey): Razmatranje istorijske svesti i razlike između prirodnih i humanističkih nauka.
• Hajnrih Rikert (Heinrich Rickert): Problem uloge vrednosti u konstituisanju istorijskih činjenica.
• Georg Zimel (Georg Simmel): • Analiza procesa razumevanja i strukture istorijskog saznanja.
• Maks Veber (Max Weber): Koncept uzročne verovatnoće i uloga idealnih tipova u sociologiji i istoriji.
Ključna pitanja koja knjiga pokreće
Aron kroz kritičku analizu ovih autora istražuje fundamentalni paradoks istorijske nauke:
1. Pitanje univerzalne istine: Ako je rad svakog istoričara uslovljen njegovom ličnom situacijom, epohom i vrednostima, da li je uopšte moguće napisati istoriju koja bi bila „istinita za sve“?
2. Relativizam vs. Objektivnost:1. Kako prevazići apsolutni relativizam, a pritom ne upasti u zamku spekulativnih sistema (poput Hegelovog) koji celokupnu ljudsku istoriju nasilno uguravaju u jedan kalup?
2. Znanje i akcija: Aron zaključuje da prepoznavanje `determinizma verovatnoće` u istoriji (umesto apsolutne nužnosti) omogućava ljudsku slobodu — istoriju stvaraju ljudi svojim izborima i odlukama unutar specifičnih konteksta, iako nikada ne mogu u potpunosti predvideti krajnje ishode svojih akcija.
Ova studija je prelomna jer je francuskoj intelektualnoj sceni uvela koncepte nemačke sociologije (naročito Maksa Vebera), koji su presudno uticali na oblikovanje Aronove kasnije političke misli i njegovog umerenog, kritičkog i antirevolucionarnog liberalizma.

edicija
POINTS
prvo izdanje
odlično očuvana
kao nova