ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Plato 1998 125 strana

odlična očuvanost

Hanslikova osnovna ideja jeste da je suština muzike u samoj muzici.

On se suprotstavlja shvatanju prema kojem je muzika pre svega sredstvo za izražavanje osećanja. Muzika može da izazove osećanja, ali iz toga ne sledi da su osećanja njen estetski sadržaj.

Za Hanslika je najvažnija forma muzičkog dela: melodija, ritam, harmonija, tonalitet, razvoj muzičkih motiva i njihovi međusobni odnosi.

Njegova poznata formulacija o muzici kao „zvučno pokretnim formama“ (tönend bewegte Formen) sažima čitavu teoriju. Muzika nije „slika“ neke spoljašnje stvarnosti niti prevod osećanja u zvuk. Njena estetska vrednost proizlazi iz načina na koji su zvuci organizovani u muzičku celinu.

Muzika i osećanja

Hanslik pravi važnu razliku između:

emocionalnog dejstva muzike i izražavanja emocije kao njenog estetskog sadržaja.

Muzika može da nas rastuži, uzbudi, smiri ili usreći. Ali to je psihološko dejstvo muzike, a ne nužno ono što muziku čini umetnički lepom.

Na primer, ako određena melodija u slušaocu izazove tugu, to još ne znači da je njena umetnička vrednost u tome što „izražava tugu“. Estetski sud treba da se odnosi na muzičku organizaciju zvuka.

2. Lepota kao imanentno muzička

Hanslik želi da estetiku muzike oslobodi oslanjanja na nešto što se nalazi izvan muzike.

Zato odbacuje ideju da muziku moramo objašnjavati pomoću:

književne priče;

slikarstva;

prirode;

određenog događaja;

biografije kompozitora;

subjektivnih osećanja slušaoca.

To ne znači da takve stvari nemaju nikakav značaj. One mogu pomoći da razumemo kontekst nastanka ili recepcije dela. Ali one nisu temelj njegove estetske vrednosti.

Za Hanslika je odlučujuće pitanje:

Kako je muzika oblikovana kao muzika?

3. Apsolutna muzika

Iz Hanslikove teorije proizlazi ideja apsolutne muzike – muzike koja ne mora da predstavlja određeni predmet, događaj ili priču izvan sebe.

Instrumentalna muzika je zbog toga naročito važna. Simfonija ili sonata ne moraju da „govore o nečemu“ izvan sopstvene zvučne strukture da bi bile estetski vredne.

Ovo je povezano sa širim sukobom 19. veka između programske i apsolutne muzike.

Hanslik je tako postao važan teorijski protivnik shvatanja muzike kakvo se povezivalo sa programskom muzikom i estetikom izraza.

Ivan Foht – Hanslikovo zasnivanje estetike muzike

Ivan Foht analizira Hanslikov pokušaj da izgradi samostalnu estetiku muzike, odnosno estetiku koja polazi od specifičnosti samog muzičkog umetničkog dela.

Kod Fohta je važno razumeti da Hanslik ne tvrdi jednostavno:

„Muzika nema nikakve veze sa osećanjima.“

Njegova mnogo preciznija tvrdnja jeste da osećanje ne može biti osnovni kriterijum kojim određujemo estetsku vrednost muzike.

Foht pokazuje da se Hanslikova teorija zasniva na nekoliko međusobno povezanih principa.

1. Autonomija muzike

Muzika poseduje sopstvene estetske zakonitosti.

Ne moramo je prevoditi u književni ili slikarski jezik da bismo je razumeli kao umetnost.

2. Primat muzičke forme

Estetski predmet nije pojedinačan zvuk, već organizovana struktura tonova.

Melodija, ritam, harmonija i razvoj muzičkog materijala stvaraju odnose iz kojih nastaje muzička forma.

3. Objektivnost estetskog suda

Hanslik pokušava da estetski sud o muzici odvoji od čisto subjektivnog:

„Ova muzika mi se sviđa jer me čini srećnim.“

Za njega je moguće govoriti o estetskim osobinama samog dela, nezavisno od trenutnog psihološkog stanja slušaoca.

4. Razlika između estetskog sadržaja i vanmuzičkog sadržaja

Muzičko delo može imati naslov ili program, ali njegov muzički sadržaj ne treba poistovetiti sa pričom koju naslov sugeriše.

Na primer, ako kompozicija nosi naziv Oluja, muzička lepota ne zavisi od toga da li slušalac uspeva da „čuje oluju“. Potrebno je analizirati samu muzičku strukturu.

Ključni pojmovi

muzički lepo

estetika muzike

autonomija muzike

muzička forma

„zvučno pokretne forme“

apsolutna muzika

programska muzika

instrumentalna muzika

muzički sadržaj

emocija

izražajnost

estetska vrednost

melodija

ritam

harmonija

tonalitet

muzička struktura

imanentna vrednost muzike

objektivnost estetskog suda

autonomna estetika


Hanslikova estetika muzike polazi od autonomije muzičkog umetničkog dela: muzika je estetski vredna prvenstveno zbog načina na koji su tonovi organizovani u formu, a ne zbog osećanja koja izaziva, priče koju pripoveda ili predmeta koji predstavlja. Njegov pojam „zvučno pokretnih formi“ izražava ideju da je sama organizovana zvučna forma specifični sadržaj muzike. Foht analizira upravo ovo Hanslikovo zasnivanje estetike kao pokušaj da se muzika odredi pomoću njoj imanentnih, a ne vanmuzičkih kriterijuma.